Књига од воска

„Saepe stilum vertas 1“ аутор Immanuel Giel - Сопствено дело. Под лиценцом CC BY-SA 3.0 са сајта Викимедијина остава - http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Saepe_stilum_vertas_1.jpg#/media/File:Saepe_stilum_vertas_1.jpg

„Saepe stilum vertas 1“ аутор Immanuel Giel  са сајта Викимедијина остава

Још чуднија ствар од глинене књиге или књиге –траке, је књига од воска. За свеће које се праве од воска, чули су сви, али за воштане књиге – ретко ко.

Књига од воска се састојала од неколико таблица – дашчица које су на средини биле истругане. Добијено квадратно удубљење пунило се воском. На крајевима су рупице кроз које је провучен канап који спаја дашчице са спољне стране и оне нису превучене воском.

За писање је служио метални штапић  – стил, на jедном крају заоштрен, а на другом заобљен. Оштрим крајем се писало ( гребало) по воску, а тупим равнало уколико би се погрешило.

Папирус који се довозио у Грчку и Рим из далеког Египта био је скуп и употребљавао се искључиво за писање књига. Воштане таблице су биле врло јефтине. Зато су по њима писани рачуни, планови, записи, па чак и писма. Могле су дуго да служе – небројено пута могло се тупим крајем стила изравнати оно што је написано и поново писати.

„Што чешће окрећи стил!“ ( то јест: исправљај оно што си написао) – саветовали су у то доба почетнику у писању.

Данас се каже: „Он има добар стил“ (добро пише), а стил је давно изашао из употребе.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Кликом на сличицу-реплику воштане таблице одлазите на сајт где се може видети како се прави воштана књига и стил

Извор: Иљин; Приче о стварима

 Tabula Rasa, http://www.sennaar.ru/kniga/

Tabula Rasa, http://www.sennaar.ru/kniga/

22. март * Дан воде

worldwaterday2015

voda

http://www.unwater.org/worldwaterday

21. март * Дан шума

photos-of-a-forse-magical-forest

Погледајте (иако је од прошле године, актуелно је сваког дана, ове и сваке наредне године):

21.mart -  Međunarodni dan šuma

Срце, Д. Лукић

Асоцијације на реч СРЦЕ ( толико су брзо говорили, да сам једва стизала да запишем)

DSCN0332

red-outline-glossy-cartoon-heart-love-free-hartУ срцу моје маме
и моје срце куца.
Кад њено куцне – так,
моје се чује – тик.
Њено је око топло
к’о око жутог сунца
и у том топлом оку
станује и мој лик.

Д. Лукић

Песма у слици

DSCN0366 - Copy

DSCN0366

Свет око нас, 1. разред

БАРА 

 

ЛИВАДА

 

ШУМА

 

Корак по корак до дара за маму

Како? – Лако! Ми, прваци знамо свашта лепо да направимо!

Корак први – Ваљамо тесто врло вешто

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Корак други – Док се срца суше, правимо честитке

8

Корак трећи – Сликамо се са срцима (магнетима за фрижидер) и трајним цветом пре него што све упакујемо и однесемо кући

Драга …

Књига трака

Књига „од цигле“ је чудновата књига. Ипак, чудноватија је од ње књига коју су измислили стари Египћани.

Замислите: Трака од много танких пантљичица поређаних унакрст, на светлости и када је пипаш она је пругаста, дужине сто корака, жута, глатка и сјајна, а када је расцепиш подсећа на асуру (простирка од рогозине).

papyrusНа мочварним деловима обала Нила, расла је биљка дугачког и голог стабла. На врху је имала букет. Та биљка зове се папирус.

Ова биљка је имала вишеструку намену у старом Египту. Од ње су правили хартију, јели су га, пили, облачили и обували, у њему пловили.

Један римски писац је био сведок начина прављења хартије од папируса и оставио је причу о томе.

Стабло папируса цепано је иглом на танке, што шире листиће. Ови листови лепљени су један уз други. Радило се на столовима који су били поквашени глиновитом нилском водом (муљ је служио као лепак), нагнутим на једну страну да би се сливала вода. Када се залепи један ред листића и крајеви обрежу, ређао се нови слој, али попреко. Добијао се изглед као код тканине (конац иде један уздуж, други попреко). Тако израђен свежањ листића пресује се, затим суши на сунцу и, на крају, глача зубом или шкољком.

 

Ово је књига- трака. Приликом писања, редови се исписују у стотине стубаца.

images (2)    papyrus-roll

Извор: Приче о стварима; Иљин

Папир, лепак, маказе …

… и модле за колаче у облику срца и круга – да нам буде лакше!

Од идеје  коју смо видели на интернету, до реализације на часу Ликовног. Најбржи…101NIKON 101NIKON1 101NIKON4

101NIKON5101NIKON2

Гост на часу (1)

Свет око нас –  Након што смо се упознали са водама у нашем окружењу (река Бегеј, Царска бара), животињама и биљкама које живе у њима и око њих, у госте смо позвали Огњеновог деку. Захваљујући госту упознали смо се са Специјалним резерватом природе „Царска бара“. А како нам је било- то вам слика каже!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Друго путовање слова- Вечне књиге

Путовање слова било је дуго, али  и невероватна авантура.

Путујући по свету, по земљама и народима, слова су, истовремено, имала и друго путовање. Са камена она су прешла на папирус, са папируса на воштану дашчицу, са дашчице на пеграмент и, на крају, са пергамента на хартију.

„Као што биљка друкчије расте на песковитом тлу, а друкчије на мочварној или глиновитој земљи, тако су и слова, прелазећи са једног материјала на други, мењала свој изглед: на камену, она су расла гордо и управно, на хартији су се заокругљивала, на глини добијала клинаст облик, облик звездица и углића, на воску се савијала и добијала облик зареза. Али и на једном истом материјалу, на пример на пергаменту или хартији, нису се окаменила, већ су се стално и ћудљиво мењала…“

Постоји један материјал, вечан као камен, а лак за писање као папир. То је глина.

Глину су користили Вавилонци и Асирци, народ који је живео у долинама река Тигар и Еуфрат. У остацима њихове престонице, Ниниве, археолог Лејард (Austen Henry Layard), нашао је библиотеку асирског цара Асурбанипала. Све књиге ове библиотеке биле су израђене од глине.

akhnatonsjournal.org

akhnatonsjournal.org

Писци су, у овом случају Асирци, након што би израдили дебелу и велику плочу од глине, цртали своје знаке тако што би тространи, шиљати штапић утиснули у свежу глину. Када би завршили са писањем ових ситних редова клинастог писма, плочу би носили код грнчара. Његов посао је био да прво на сунцу плочу исуши, а затим да је испече у пећи.

gold-tablet-largeТако добијена књига, постајала је вечна. 

Ова књига није могла бити поједена и није могла да изгори, била је као камен. Ипак, могла се разбити, али и тада су њени делови могли да се сакупе и књига прочита.

Чудновато!

Извор: Иљин „Приче о стварима“