Прича о најпознатијем медведићу

Када се каже Вини Пу, сви одмах занају да је то жути, насмејани медведић у црвеној мајици која му не може прекрити стомачић.

18. јануара,  обележава се његов дан.

А шта, у ствари, знамо о њему?

Са сајта Википедија, сазнајемо да је његово прво име било „Господин Едвард Медвед” још давне 1924. и да се појавио у песми.  Пар година касније Александар Алан Милн (писац песама и прича) написао књигу за децу „Вини Пу“ посвећену његовом сину Кристоферу Робину Милну.

Сви јунаци у овој али и каснијим књигама А.А. Милна, поред овог слатког љубитеља меда,  су играчке из собе Кристофера Робина, који је и сам један од јунака. Ту су: Праслин,  Тигар, магарац Иар, кенгур Кенга и њен мали син Ру као и Зец.

Компанија Волт Дизни је, почевши од 1966. године, направила многобројне цртане филмове и телевизијске серије на основу поезије и прозе А.А. Милна.

2017. године настао је биографски филм под именом „Збогом Кристофере Робине“ који нам дочарава фантастичан тренутак настајања ликова који су данас познати у целом свету, али и судбину писца и његовог сина, Робина. 

Осмех на лице, здравље у тело

Да ли знаш зашто је смејање важно?

Ево неколико одговора:

  • Образи ти буду румени
  • У очима ти се појаве звездице
  • Јача имуни систем и одржава ти здравље
  • Јачаш мишиће у пределу стомака
  • Oсмехом на лицу остварујеш нова познанства и одржаваш другарство
  • Сваки проблем се лакше реши
  • Осмехом отвараш нове видике, свет има лепшу боју, проблем постаје мањи
  • Лакше заспиш, лепше сањаш

….

Мени не мораш да верујеш, али све ово и мнооого више кажу научници и лекари – ја само преносим.

Стручњаци кажу да се мала деца најчешће смеју,  понекад и 300 пута на дан. Како постајемо старији, смејемо се све мање и тада се број смањи на 15-20 пута. Као што се да видети, одрасли су прилично мрзовољни и заборавили су да се смеју. Али, нису само савремени научници утврдили да је смех здрав. Његово лековито дејство знали су индијски мудраци којима је смех био проповед и подучавање.  У старој Грчкој болнице су биле у најпрометнијим деловима града, најчешће уз позорнице (које су биле на отвореном) па су пацијенти могли да чују веселе повике и да им буде лакше. Лекари су пре много векова почели да уводе смех као терапију у лечењу пацијената јер се тако поправља расположење и смањује бол. Све ово, довело је до тога да се појави наука о смеху која се зове гелотологија.

Мадан Катаира је 1998. осмислио и установио Међународни дан смеха који се обележава чак два пута годишње: 10. јануара и 2. маја, под паролом „Смех  је најбољи лек“

Смех је, кажу још, заразан. Према неким подацима када се насмејеш, велика је вероватноћа да ће ти сви узвратити осмех. Можда остане само неки мргуд имун на твоје искрице у очима и румене образе!

И зато, смеј се! Потруди се да заразиш што више одраслих, нарочито родитеље. Да будемо сви здрави, успешни, добро расположени!

Ала је лепо кад се здраво једе!

Од идеје до реализације прошло је мало времена… Журили смо да би се што пре послужили. И, као што је ред –  прво слано, онда слатко. Баш нам беше пријатно!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ми певамо, ла, ла, ла, ла,… Ми свирамо, та, та, та, та,…

Направили, па музицирали:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Новембарски часови у природи

Ретка прилика да у новембру упознајемо своје село уз сунчан и топао дан: улице, саобраћајнице, паркић у центру села. Овом приликом покушали смо да дамо одговоре на многа питања:

Како се понашамо на јавном месту? Како се понашамо у саобраћају? Шта је безбедно понашање, а шта не? Како изгледа природа у јесен? Како мириши суво лишће? Како разликовати дрвеће и како се  зове? Зашто опада лишће?

Наравно, остало је времена и за слободну игру!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Дани су наставили да буду лепи, а ми радознало истраживали свет око нас. Овога пута научили смо многе нове речи и одговорили на питања:

Шта је долма? Која је лева, а која десна обала реке? Одакле нам долази Бегеј? Које биљке и животиње живе у речи и око ње? Шта је шипак, чему служи? (малчице смо га пробали 😀 )Шта је атар? Шта рибњак? Кога чекамо на чеки? Зашто речна змија кривуда, а риба из језера скаче? Које користи човек има од трске?…. и многа, многа друга…

Сазнали смо како је лепо ваљати се по странама долме, како се може безбедно прећи мост, како се „узверати“, безбедно скочити, и, најважније_како је лепо играти се са друговима у природи! Тада нам не треба ни лопта ни телефон! Довољно је само бити радознао и истраживати…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

КАКО ЗАПАМТИТИ ЛЕТО?

Ово су само неке од идеја, ако имаш  и ти неку  – допиши испод чланка.

Уживај!

УРАДИ НЕШТО ПО ПРВИ ПУТ : пољуби небо, протрчи испод дуге, заустави кишу тако што ћеш се вртети у круг, дозови кишу певајући, ходај унатрашке док лижеш сладолед, поједи целу чоколаду, поклони своју играчку, измисли робота који ситни смеће, загрли свет,…

ПОДСЕТИ СЕ: како травке голицају табана, како миришу ноћне фрајле, која се сазвежђа могу видети на летњем небу, како можеш направити своју личну дугу, …

ПРОНАЂИ: одакле долазе свици, где храну односе мрави, детелину са четири листа, најстарију породичну фотографију, своју прву играчку, најмириснији цвет, …

Мала азбука среће и лепог понашања

Нико ником не наређује,  ништа се не мора, а ако примениш у лепу особу израстеш.

ПДФ: Мала азбука среће

55 пута – Да ли сте знали?

  1. Гусеница има 3200 мишића више него човексличица: https://dribbble.com/
  2. Печурке расту и након што су убране
  3. Медвед има 42 зуба
  4. Мрави се протежу када се ујутро пробуде
  5. Стопало и подлактица су исте дужине
  6. Лимун садржи више шећера него јагода
  7. Мачке имају преко 100 гласних жица
  8. Краву је могуће водити горе, али не и доле
  9. Жабе не могу да гутају отворених очију
  10. Слонови не могу да скачу
  11. ¼ наших костију је у ногама
  12. „Трен“ је у ствари један стоти део секунде
  13. Свој рођендан делиш са још 9 милиона људи
  14. Један гоогол је број 1 и 100 нула
  15. Жабе не пију воду, оне је апсорбују кроз кожу
  16. Колибри је једина птица која може да лети у назад
  17. Јагода је једини плод чије се семе налази споља
  18. Црно на жутом су две боје са најјачим утиском
  19. У шпилу карата, једини краљ без бркова је краљ срце
  20. Кожа је највећи орган људског тела
  21. Амазонске кишне шуме производе половину кисеоника на планети
  22. Пиринач је основна храна за 50% светског становништва
  23. 111 111 111 x 111 111 111 = 12 345 678 987 654 321
  24. Шкорпије сијају под ултра љубичастим светлом
  25. Пацов и жирафа могу издржати дуже без воде од камиле
  26. Сова не може да помера очи
  27. Лубеница је поврће, парадајз воће
  28. Мед је једина храна која се не квари
  29. Пужеви могу спавати и до три године
  30. Топла вода се смрзава брже од хладне
  31. Коале не пију воду, течност добијају из листова еукалиптуса којима се хране.
  32. Плави патлиџан припада породици чичака
  33. Кртица може за једну ноћ да ископа тунел дуг око 70 метара
  34. На сваког човека има 200 милиона инсеката
  35. Игуана може да остане под водом 28 минута
  36. Лимун има више шећера од јагоде
  37. Леворуко је 11% људи
  38. Највећи број рођених је у августу
  39. Ако покушате да кажете азбуку или абецеду без померања усана или језика свако писмо ће звучати исто
  40. Најмање костију у људском телу налази се у уху
  41. Пауци су пауци, а не инсекти
  42. Мачка проведе 66% свог живота у спавању
  43. Сваки пут када видите пун месец увек видите исту страну
  44. Ако саберете бројеве од 1 до 100 узастопно ( 1+2+3+…) то износи 5050
  45. Ватра се обично брже креће узбрдо него низбрдо
  46. Мрави се протежу када се пробуде ујутро
  47. У свемиру нема звука
  48. Фламингос савија колена у назад
  49. Људско око може да разликује око 10 милиона различитих боја
  50. Поларни медведи су највећи копнени предатори на земљи
  51. Цео дан на Месецу, од једног изласка Сунца до другог, траје у просеку 29,5 дана на Земљи
  52. Глечери чувају 75% свеже воде
  53. 70% кисеоника на планети произведу океани
  54. Вода коју пијемо овде је већ 3 милиона година
  55. Постоји више живих организама у кашичици земљишта него што има људи на Земљи

Још мало о толеранцији

Окружени људима који се разликују по: националности, вери, култури, обичајима, васпитању, изгледу, степену образовања, људима који не могу да потрче, виде, чују, ухвате, изговоре као ми,…  Родитељи су током година изградили ставове према разликама. У школи се тај пут наставља. 

Ми смо савладали све препреке, али, опет се појаве проблеми. Ситнице, без великог повода, порасту. Заборавимо шта је стрпљење, како саслушати, како рећи а да не увредимо и повредимо друга. Један такав догађај у одељењу који је узео маха, морао је бити санкционисан. 

Подсетили смо се шта је то толеранција тако што су „кажњеници“ имали задатак да заједно седну, договоре се, поделе посао и за одређено време припреме презентацију са темом „ТОЛЕРАНЦИЈА“. Свему је претходио Час одељенског старешине.

Писана припрема

Толеранција, ученичка презентација  

  Толеранција from NatashaBN

Презентација у ПДФ

 

 

Огњенови писмени задаци

Драга личност мог детињства

Сваку ноћ пре спавања сетим се лепих ствари и људи који су ми живот учинили срећнијим.

Никада нећу заборавити мог деда Новицу. Имао је браон очи, седу косу и био изузетно висок. Често сам одлазио код њега а он би ме дочекао са пуно слаткиша и испуњавао моје жеље. Први пут сам са њим отишао на Тису, на пецање. Он ми је помагао да поставим пецаљку и, знам да не звучи баш лепо, али научио ме је да ставим глисту на удицу. Првог момента сам помислио  – Јадна мала глиста-, а већ следећег, када сам уловио рибу, нисам мислио тако, нисам ни мислио о глисти.

Мој деда је разне ствари за мене урадио. Када ми је направио чамац, цео дан ме је возао. Једном смо се договорили да редовно једем сладолед тако да мама и тата не знају, и то у децембру! Иако је деда Новица имао седамдесет осам година, шта год желим, он би ми испунио. И када год бих угледао браон кожну јакну, знао сам да то деда долази и увек бих га из трка загрлио.

Деда ме је тако једном позвао и дао ми пецаљке, удице, блинкере и још много чуда. Рекао ми је: „Ово је за тебе, да ти пецаш, немој ником то да дајеш!“ Деда се тешко разболео. Није могао да дише, да једе. Од мене је тражио крушку. – То је то! – за мог деду крушка коју је само пробао. Празне кутије лекова, покривен болнички кревет, то је све што је тог дана остало од њега.

Увек када вадим бицикл из шупе запнем за пецаљке и сваки пут као да је он ту, поред мене као и ствари које је оставио само мени: ћебе којим се покривам, црвени дечији камион, … Сваки пут кад отворим орман осетим његов мирис јер чувам његову омиљену јакну.

Колико год ми је жао што га више нема, толико сам срећан што сам га познавао, што ми је био род.

 

Proleće

Mnogi vole dugu, hladnu zimu ili toplo, sunčano leto. Retki su oni koji vole sumorne jesenje dane. Rascvetano i raspevano proleće, opet, mnogi vole.

Ne bih govorio istinu kada bih rekao da mi je proleće omiljeno zbog toga kako mi izgleda ulica. Ona je bez drveća, cveća, golišava, u betonu. Proleće volim jer je ono uvod u leto, ali i nekih drugih stvari.

Zaista mnogo vremena provodim u prirodi, na salašu, nedaleko od Tise, u kući moje bake pokraj Belog jezera. Svež vazduh ispunjen zujanjem mušica pun je mirisa rascvalog bagrenja i zove. Blagi vetrić pravi lagane talase po jezeru i tek koja riba iskoči i poremeti moje lenjo gledanje ovog vodenog prizora. Od nekud se pojavi mačka sa svoja dva mačeta i legne ispod drveta višnje. Zatim radoznalo pogleda u krošnju uznemirena glasnim cvrkutom tek doseljenih ptica. Vrbe su obukle svoju zelenu odeću, granama miluju zemlju i vodu, spremne da nahrane divljeg zeca, malog ježa, pa čak i lisicu.

Pošto imamo plastenike, proleće označava sadnju u njima, zbog čega nisam baš najsrećniji. Zato ću uživati u ovom divnom danu i udisati miris cveća, presrećan što je priroda svojim prolećnim dahom probudila sve, pa i mene.