Дан први

Устала сам са главобољом и уморна. Болело ме је све. Температура је брзо дошла. Знала сам и пре него што су ми избиле по кожи. Богињееее… О, не! Већ неколико другара у разреду је имало богиње и знала сам да их могу добити и ја. Прво је кренуло са неколико црвених тачкица, као ујед комарца. Како време пролази има их све више, и свуда. Ипак, надала сам се да ће ме заобићи. Нисам те среће. Од овог јутра и ја сам на дугом одсуству из школе. 

Дан други

Све ме сврби. Нервозна сам због тога, а бесна што оно од јуче није сан. Богиње су се рашириле по мом телу. Оне тачкице на стомаку од јуче почеле су да бубре и да се пуне течношћу. Сврби ме глава, страшно. Али најстрашније је што су почеле да се појављују по лицу. Ужас! Нос ми је у  црвеним сврбећим тачкама! Мама каже да се ни случајно не чешем и тапка ме нечим белим. Прија ми то хладно. Знам да не би требало да се чешем и без упозорења. Подсетник ми је ожиљак који је остао на образу другарици из разреда. 

Дан трећи

Освануо је дан још ужаснији од јуче. Ноћ сам провела немирно. Од јутрос су ми и ноге,  и руке,  и сваки део тела препуни богиња. Сврби и изазива нервозу. Не могу ни да седим ни да стојим. Докторка каже да три недеље нећу моћи у школу, најмање. Мени је већ данас досадно без другара и школе, како ћу издржати још двадесет дана? Заразна сам, нико ми не долази у посету. Гледам другове који иду у школу. Да немам богиње била бих са њима. А оне су све ружније. Оне које су прве изашле сада су пуне неке  мутне течности и баш су набубриле. Богиње од јуче сада изгледају као мали пликови.

Прија ми туширање и прање косе. У тим тренуцима ме не сврби. Идем да покушам да спавам. Лаку ноћ!

П.С. Јавићу се када оздравим, нисам баш расположена ових дана. 

Фотографије боље од речи и приче дају одговор на питање из наслова

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Деца цветићи

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Самостални истраживачки рад; први час…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

КАКО СЕ ПИШУ ПЕСМЕ

Владимир Стојиљковић

Песме се пишу десном руком, а може и левом,
ко воли,
песме се пишу на папиру, а може и на
креченом зиду,
песме се пишу кад срце боли, а може и кад не
боли,
песме се пишу у Нишу, Бачком Петровом Селу,
а може и у Шиду.

Песме се пишу с пролећа, а може и усред зиме,
песме се пишу исцела, а може и у два дела,
песме се пишу с римом, а може и без риме,
песме се пишу на празан стомак, а може и после јела.

Ово су речи других. Наше су песме само наше док их ви не прочитате!

Ученици III1 

ОКО; Дуња Савић 

Око може бити

црно и плаво.

Око нам служи

да гледамо право,

да видимо лево,

да видимо десно,

да видимо с ким смо

и да знамо где смо.

ЗИМА; Давид Сабо

Зима, зима, баш је фина

када пуно снега има.

Истрчим на улицу

да направим грудвицу,

или Снешка

који се смешка.

http://freedesignfile.com/

ОЧИ; Огњен Надашки

Очи су моје плавог неба,

срећа је све што мени треба.

Моја мама зелене очи има,

увек се огледам у њима.

Срећан сам док ме мој бата гледа.

У том погледу има много слатког меда.

Једна девојчица драга,

весела и мила,

лепе, браон очи има.

Кристално јасне

очи су наше

огледало

 душе.

Око је моје боје плавог неба,

срећа је моја

када баш

у тебе гледа.

Цртање угљем ( 1.час) и белом кредом (2.час)

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Šta se sve može naučiti uz rad?

• Kultivisana životna zajednica – VOĆNJAK
• Uticaj nežive prirode i čoveka na različitost voća
• Voće kao zdrava hrana i organska proizvodnja
• Priprema hrane (higijena hrane i mesta gde se ona priprema i higijena onog koji radi u kuhinji)
• Degustacija voćne salate

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Žao nam je drugova koji, zbog bolesti, nisu danas bili sa nama.

Шта је за нас десетак ( и мало више) километара?

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.