Све у 16

Ено га! Спава све у 16!

Не брини се! Радим, све у 16!

sve u 16Свима нам је вероватно познат овај израз којим интензитету наше активности дајемо нумеричку вредност у виду броја 16. Радити нешто све у 16 обично подразумева радити то са највећим могућим капацитетима, предано, интензивно, својски, пожртвовано и свим силама.

Међутим, одакле води порекло овај необичан израз или, боље да се запитамо, зашто је баш број 16 тако важан у целој овој причи. Чега је то заправо 16?

Новије, лаичке интерпретације овај израз доводе у везу са фудбалском терминологијом, те се тако ситуација у којој сви играчи једног тима прелазе у противнички шеснаестерац не би ли предано и до самог краја нападали гол доводи у везу са животном ситуацијом у којој се нешто обавља својски, до краја, свим силама, одговорно, предано.

Oво тумачење је новијег датума и вероватно нема много везе са самим изразом. Ипак, конкретан одговор на питање чега је то 16 заправо не постоји. Према једној теорији, у питању је нота у музици најкраћег трајања, тзв. шеснаестинка, у исто време и најбржа нота, па када се нешто ради све у 16, то је као да се игра коло по тој ноти, брзо, енергично, да све праши. Друга објашњења посежу у митологију и религију древних народа чије се архетипске наслаге чувају у колективној свести. Тако је једна од важнијих ведистичких богиња била Материшвани или Материс вани (код Словена запамћена Матерсва), која је приказивана са 16 руку. Она има симболични значај оне које рађа – Мајке Свега. Радити нешто све у 16 значило би радити са њених 16 руку.

Одговор на ово питање можемо да потражимо и у важности броја четири који има изразиту религијску, искуствену и митску симболику. Поред израза као што су у четири ока или пасти на све четири, ту су и четири стране света, четири елемента (вода, земља, ваздух, ватра), а број четири изузетно је распрострањен и у хришћанским учењима – позната су четири пророка, четири јахача апокалипсе, четири јеванђелиста и четири јеванђеља и сл. А број 16 је, заправо, четири на квадрат. А када један тако свеобухватан и савршен број, као што је четири, бива помножен самим собом, онда он даје број пуноће и свеобухватности – шеснаест.

k16600783Могуће да је у свести нашег човека управо зато број 16 остао као недосањани идеал бројног система, па радити нешто све у 16 значи, пре свега, радити савршено, педантно и прецизно, као што је и тај број.

Извор: jezikofil.rs

Читалачка значка у знаку Бранка

Као сваке године (а све је почело давне 1983.), Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ организује Читалачку значку. Задатак није тежак – Љубав према књизи треба преточити у цртеже (I и II разред) или речи (од III до VIII разреда). Читалачки дневник предаје се Градској библиотеци у мају, где креативни тим доноси суд о најуспешнијима.

Ове године, у част Бранку Ћопићу,  тема је посвећена њему, па једна од књига коју садржи Читалачки дневник треба да буде од овог писца.

I1 је данас предао своје дневнике, које су попуњавали код куће читајући своје прве књиге, али у посебној пошиљци. Заједнички смо читали „Јежеву кућицу“, па смо њу и направили. Део кућице, у посебном пакету, су и Дневници читања.

Јежева кућица од картона

Јежева кућица од картона

Песничка штафета 2015.

Љубивоје Ршумовић   (фото Р. Крстинић)

Љубивоје Ршумовић (фото Р. Крстинић)

Гост овогодишње Песничке штафете,  коју традиционално организује Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, је песник Љубивоје Ршумовић.

Овај, деци, али и онима који се још увек осећају као деца, један од најомиљенијих песника, гостовао је у првој Песничкој штафети давне 1975. године.

Поводом ове Песничке штафете Градска народна библиотека издаје његову нову књигу „Мариниране приче махом у стиховима“.

marinirane-priče,-rsumovic,-knjiga_660x330

Ученици I1 узели су учешће у програму за дочек песника. Играли смо уз песму „Пусти бригу, узми књигу“

Чекамо почетак програма

Чекамо почетак програма

Играмо...

Играмо…

Играмо...

Играмо…

фотографија за успомену

фотографија за успомену

 

Текст песме уз коју смо играли: „Пусти бригу, узми књигу“; Бранко Коцкица

Књига је ливада модра
где се воле лептир и ружа
књига је река топла
што ти уживање пружа

Књига је шарена кућа
топла као наручје мајке
књига је скровито место
где се крију бића из бајке
где се крију бића из бајке

РЕФ. 2x
Пусти, пусти, пусти бригу
узми, узми, узми књигу
Књига је велики свемир
куда плове бродови сјајни
књига је плаво море
препуно чаробних тајни

Књига је пријатељ драги
што ти многе радости пружи
књига је најбољи другар
што се с тобом игра и дружи
што се с тобом игра и дружи

РЕФ. 2x
Пусти, пусти, пусти бригу
узми, узми, узми књигу
Музика:

Јежева кућица

СЛАВНИ ЛОВАЦ

slavni lovacПо шуми, широм, без стазе, пута

Јежурка Јежић поваздан лута.

Ловом се бави често га виде,

с триста копаља на јуриш иде.

И вук и медо, па чак и – овца,

познају јежа, славнога ловца.

Јастреб га штује, вук му се склања,

змија га шарка по сву ноћ сања.

Пред њим дан хода, шири се страва,

његовим трагом путује слава.

 

ЛИЈИНО ПИСМО

Једнога дана, видјели нисмо,

Јежић је, кажу, добио писмо.

Медено писмо, причао меца,

стигло у торби поштара зеца.

Адреса кратка, слова к’о јаја:

lijino pismo„За друга Јежа

На крају гаја“.

У писму пише:

„Јежурка, брате, сањам те често и

мислим на те.

Ево ти пишем из камењара гускиним пером.

Дивно ли шара!

Дођи на ручак у моју логу, пожури само,

не жали ногу.

Са пуним лонцем и масним брком

чекат ћу на те, пожури трком.

Њежно те грли медена лица

и поздрав шаље лисица Мица“

Јеж се весели: – На гозбу, вели,

ту шале нема, хајд да се спрема.

Јежурка Јежић лукаво шкиљи,

прегледа бодље и сваку шиљи.

– Ако би успут дошло до боја,

нек буде спремна обрана моја.

 

КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ

kod lijine kućeСунчани круг се у зенит диг’о

кад је Јежурка до лије стиг’о.

Пред кућом- логом, каменог зида,

Јежурка Јежић свој шешир скида,

клања се, смјешка, кавалир прави,

бираном фразом лисицу здрави:

– Добар дан, лијо, врлино чиста,

клањам се теби, са бодља триста.

Нек перје пијетла краси твој дом,

кокош нек сједи у лонцу твом!

Гускино крило лепеза твоја,

а јастук меки паткица која.

Живјела вјечно у миру, срећи,

никада лавеж не чула псећи.

И још ти ово на крају велим:

ја сам за ручак трбухом цијелим!

Отпоче ручак чаробан, бајни.

И јеж и лија од масти сјајни.

Јело за јелом само се ниже,

Јежурка често здравицу диже:

у здравље лије и њене куће,

за погибију ловчева Жуће.

Ниже се ручак четверосатни,

затегну трбух к’о бубањ ратни.

 

НОЋ

noćЕво и ноћи, над шумом цијелом

надви се сутон са модрим велом

Промакне само лептири који

и вјетар ноћник листове броји.

Утихну шума, нестаде граје,

мачака дивљих очи се сјаје.

Скитница свитац свјетиљку пали,

чаробним сјајем путању жали.

А сова хукну свој ратни зов:

– Држ’те се, птице, почиње лов!

 

РАСТАНАК

rastanakЈежић се диже, њушкицу брише.

-Ја морам кући, доста је више.

Добро је било, на страну шала,

лисице драга, е, баш ти хвала.

-Моја је кућа чврста к’о град,

преноћи у њој – Куда ћеш сад?

Тако га лија на конак слади

а јеж се брани, шта да се ради:

-Захваљујем се позиву твом,

ал’ ми је дражи мој скромни дом!

-Остани куме, лија све гуче,

моли га, зове, за руку вуче.

Ал’ јеж тврдоглав, оста при свом

– Дражи је мени мој скромни дом!

Шуште и шумом јеж мјери пут,

кроз грање мјесец свијетли му пут.

Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају:

– Кућицо моја, најљепши рају!

 

ПОТЈЕРА

potjeraОстаде лија, мисли се: – Врага,

што му је кућа толико драга?

Кад јежи тако жуди за њом,

бит’ ће то, богме, богати дом.

Још има можда од перја под,

печене шеве красе му свод.

Та кућа, вјерујем обиљем сја.

Поћи ћу, крадом да видим ја.

 

ВУК

vukПожури лија, нечујна сјена,

паперје меко нога је њена.

Док јури тако уз гробни мук,

пред њом на стази, створи се вук.

-Гррр, куда журиш, кажи-дер ловцу;

можда си негдје пронашла овцу?

– Идем да дознам – лија све дува –

зашто јеж кућу толико чува.

-Ех, кућа, трице! – вели вук зао.

-Та ја бих своју за јагње дао!

Поћи ћу с тобом јер волим шалу,

хоћу да видим јежа – будалу!

 

МЕДО

medoДок јуре даље брзо к’о стријела,

срете их медо, пријатељ пчела.

– Сумњива журба – медо их гледа –

можда сте нашли језеро меда?

– Не, него машту голица моју,

зашто јеж воли кућицу своју.

-Кућица, глупост! Моје ми њушке,

своју бих дао за гњиле крушке.

За сати меда дат’ ћу је сваком!

говори медо на јело лаком.

-Поћи ћу с вама, јер волим шалу,

хоћу да видим јежа – будалу!

 

ДИВЉА СВИЊА

divlja svinjaСве троје јуре к’о дивља ријека,

одједном- ево- каљуга нека.

Дивља се свиња у њојзи бања,

поспано шкиљи и – јело сања.

– Хр-њи, јунаци, сумњива трка,

негдје се, ваљда боговски крка?!

– Поскочи свиња, уз много граје,

а вук јој на то одговор даје:

-Тражимо разлог, блатњава звијездо,

зашто јеж воли рођено гнијездо!

-Рођено гнијездо! Тако ми сала,

за пола ручка ја бих га дала!

Поћи ћу с вама јер волим шалу,

хоћу да видим јежа- будалу!

 

ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ

Сви јуре сложно ка циљу свом,

куда год прођу – прасак и лом!

pred ježevom kućicom 1Пристигли јежа, гледе: он стаде

крај неке старе букове кладе.

Под кладом рупа, тамна и глуха,

простирка у њој од лишћа суха.

Ту Јежић уђе, плива у срећи,

шушти и пипа гдје ли ће лећи.

Намјести кревет, од педља дужи,

зијевну, па леже и ноге пружи.

pred ježevom kućicom 2Сав блажен, сретан, ниже без броја:

– Кућицо драга, слободо моја!

Палато дивна, дрвеног свода,

колијевко мека, лиснатог пода,

увијек ћу вјеран остати теби,

низашто ја те мијењао не би’!

У теби живим без бриге, страха

и бранит ћу те до задњега даха!

 

ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ

tri galamdžijeМедвјед и свиња и с њима вуја

грмнуше громко права олуја:

– Будало јежу, бодљиви соју,

зар тако цијениш страћару своју?!

Колиба твоја права је баба,

кров ти је труо, простирка слаба.

Штенара то је, тијесна и глуха,

сигурно у њој имаш и буха!

Кућицу такву, хвалишо мали,

за ручак добар сваком би дали!

Рекоше тако, њих троје, љути,

док мудра лија по страни шути.

 

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР

ježev odgovorДиже се Јежић , очи му сјаје,

гостима чудним одговор даје:

– Ма какав био мој родни праг,

он ми је ипак мио и драг.

Прост је и скроман, али је мој,

ту сам слободан и газда свој.

Вриједан сам, радим бавим се ловом

и мирно живим под својим кровом.

То само хуље, носи их враг,

за ручак дају свој родни праг!

Због тога само, луде вас троје

честите куће немате своје.

Живите, чујем, од скитње, пљачке

и свршит ћете – наопачке!

То слуша лија, па суди здраво:

-Сад видим и ја, јеж има право!

То ре е, клисну једном ћувику,

а оно троје дигоше вику:

– Јеж нема право, на страну шала:

а и ти, лијо, баш си – будала!

 

КРАЈ

Шта даље бјеше, какав је крај?

Прича учи то, потанко, знај.

Крвника вука, јадна му мајка

умлати брзо сељачка хајка.

Трапавог меду, ох, куку, леле,

до саме смрти изболе пчеле

И дивља свиња паде к’о крушка,

смаче је зимус ловачка пушка.

По шуми данас, без стазе, пута

Јежурка Јежић лови и лута.

Вјештак и мајстор у послу свом,

ради и чува рођени дом.

„Јежева кућица“ је први пут објављена 1949. године 

Сличице преузете са: http://www.inet.hr/~zlpavlic/JK/

 

Бака, он, ђак и слон; Бранко Ћопић

ОГЛАСИ „КУПУСНОГ ЛИСТА“

Ево новина „Купусног листа“,
овде се пише истина чиста,
истина црна, сива и бела.
Ево, на пример, огласног дела:

НУДИ СЕ ДИРЕКТОР

Полетан, спреман дечак основац,
не пије вино, не воли новац,
шећерне ствари његов су сектор,
зато би радо био директор
негде у селу или у граду,
а у фабрици за чоколаду.

Једина мана —
признајем грешан —
много сам јешан!

ПОЗИВ

Рођена куцо, врати се кући,
нећу те више, никада тући!
Моли те, куми, тужнога лика
Вребалов Ика из Ердевика.

ТРАЖИ СЕ СТРАЖАР

Стражар се тражи, делија права,
уз малог бату док обноћ спава,
јер нешто страшно у тами шушка.
Потребни: фењер, сабља и пушка.
Који су храбри нек брзо хрле!
Адреса:
Прокоп,
код чика-Крле

ТРЕБА НАМ ШАПТАЦ

Потребан шаптач у нашој школи
за неке ђаке.
За ово моли
професор добри, Поповић Рушка,
пошта Београд,
Четврта мушка.

ПРОДАЈА

У тихом куту, Берек-сокаку,
унучић Пера продаје баку.
За песме спремна, за приче главна,
за успаванке нема јој равна.
Љути се ретко, никад не туче
и само каткад за уши вуче.

ЗАМЕНА

Четири двојке, нове-новцате,
својина лична Костића Рате,
мењам, да знате,
за једну тројку, осредњу, стару,
половну можда или у квару.
Општина Рума
сеоце Врелац,
Ратибор Костић,
азбукострелац.

ПОКЛОН

У броју седам Берек-сокака
унука Перу продаје бака.
Џабе га даје, старица вели,
хитно је врло, бака се сели.
Путује на југ. По врелом дану
причаћг приче орангутану.
Задаје тврду, претврду веру
мислити неће на свога Перу.

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА

Воћке ми красно цветају, ето,
крушака биће читаво лето.
Ђациина јављам да имам псето.
Чувај се добро, несташна чето!
Баштован Крум,
Шабачки друм.

КУПОВИНА

Купујем слона од чоколаде!
Ако га неко бесплатно даде.
Јасле број осам,

Ранковић Раде.

НАЂЕНО

Лопту од крпе нашô сам. Позор!
Јуче ми њоме разбише прозор.
Весели стрелац нек ми се сврати,
да му је чика у реду врати.
Срђан Оклобџија,
бивши тобџија.

ИЗЈАВА

У школу идем, с бригом се спремам,
лекцију не знам, јер књиге немам.
На Карабурми, код чика-Васе,
јуче ми буквар појело прасе.
Изјаву дајем пред светом целим:
сваку ћу двојку с гицом да делим!

ОГЛАСИ „ШУМСКИХ НОВИНА“

Изишле, кажу, новине шумске,
штампане сенком фином,
цртане пером сликара Сунца,
шаране месечином.

Хоћеш да видиш малчице само
новину ову знану?
Из ње сам јуче нешто преписо.
Читај огласну страну:

ЛИЈИН ОГЛАС

У густој трави надомак реке,
крај неке стазе уске,
нашла сам синоћ, у сами сутон,
перо госпође Гуске.
Нека се Гуска у шуму сврати
да јој га тетка врати.
Састанак у пет сати.

МЕДИН ОГЛАС

Мркоњић Медо из Глуве Доље,
зверка мекане душе,
моли пчелара за наук мудри
како се пчеле гуше.
Савет се хитно прима
пре него дође зима.

ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС

Озбиљног друга Јазавац тражи
да деле красан стан.
Јазбину има топлу и тиху,
згодну за зимски сан.
Лепше је нема, да палиш свећу!
Јежа примити нећу!!!

ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ

Ја, дивља свиња, Брљанић Брља,
јављам свима да знате:
никада досад ручала нисам
на књизи ђака Мате.
Откуда прича о томе кружи,
ко ли ме тако свирепо тужи?

ОГЛАС МРАВА

Пред кишом, јуче, својим листом,
сакри ме цветић плав.
Зато му јавно одајем хвалу.
Учтив
Трудбеник Мрав.

СТРШЉЕНОВ ОГЛАС

Стршљен се јавља да мегдан дели
с бумбаром, храбрим Бурком.
Ако је јунак, нек сутра дође!
Састанак — под печурком.

СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ)

УВОД

Оглас по оглас ево се ређа
у славном листу „Мачкова пређа“.
читам их редом пред први мрачак,
пишу их: деда, псето и мачак.
Код чича-Трише, у млими старом,
планула свађа највећим жаром.
Како, због чега, јесу ли луди?
Читај их редом па онда суди.

ОГЛАС МАЧКА ТОШЕ

Продајем газду, млинара Тришу,
доброме купцу, макар и мишу.
Цена је скромна: ребарце суво,
комад сланине, прасеће уво.
Строг ми је стари, за крађу бије,
такав ми газда по ћуди није.
Уз чичу дајем — врло сам љут! —
машице, чибук и брезов прут.

ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС

Јефтино врло, за цену лошу,
продајем мачка, лопова Тошу.
Поспанци такви ретко се легу,
мишеви са њим терају шегу.
Има ли неки трговац глупи
који ће мога мачка да купи?
Ако се нађе, много му хвала,
баш је будала!

ОГЛАС ПСА ЖУЋЕ

Ево вам једне понуде вруће
Тришиног џукца, скитнице Жуће.
Већ ми се на врат попео пост,
продајем чичу за добру кост,
само нек буде повећа она,
може од вола, кита ил’ слона.
И још да додам примедбу ову:
примам и саму мамутску кљову.

ЧИЧИН ОГЛАС БРОЈ ДВА

Новине читам, чудом се чудим:
овај ме Жућа за кости нуди!
Е, кад је тако, ставићу тачку:
продајем Жућу, купићу мачку!
Другар је маца, душица права,
нек са мном једе, пије и спава,
нека ми преде и чува кућу.
Бришем из душе ждероњу Жућу!

ПОКАЈНИЧКИ ОГЛАС

Жућа и Тоша, главом и шапом,
ево се куну дединим штапом:
бићемо добри лети и зими,
нека нас натраг старина прими.
До звезда Жућин ориће лавеж,
Тоша ће бити за мише давеж!
Неће ни један јело да дирне …
(Слагаше ово савести мирне!)

ЗАПИС НА БРВНИМА МЛИНА

Љубиш ли битку, крађу и свађу,
од нашег млина окрећи лађу,
јер ће те триста чуда да снађу!

Песме (избор); Бранко Ћопић

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА

 Нашега старог доктора Јана

телефон зове са Калемегдана:

„Докторе драги, хитно је врло,

имамо госта, боли га грло!“

Сличица са: www.inter-caffe.com

Сличица са: http://www.inter-caffe.com

„Имате госта?

Да није странац?“

„Право сте рекли. Јест.

Африканац!“

 

„Доћи ћу брзо, за један сат

кажите само, на који спрат?“

„На ком је спрату? Тешко је рећи,

боли га читав – други и трећи!“

 

Чудом се чуди наш доктор Јан:

„Какав болесник? Је л троспратан?“

 

„Докторе, јесте, то није варка,

зовемо, знате, из зоо-парка.

жирафу једну боли нам врат,

 а то је други-трећи спрат!“

 

ПИТЕ

Пита чврка,

Пита џилитуша,

Пита гужвара,

Сличица са: www.grinningplanet.com

Сличица са: http://www.grinningplanet.com

Пита онако,

Пита Мисир-пита…

Пита зељаница,

Пита сирница,

Пита кромпируша

Пита дробуша,

Пита јајара…

Пита савијача,

Пита зазљевуша,

Пита бундевара,

Пита кајмакуша,

Пита базламача.

Ачак пита,

Ђул пита,

Луфт пита,

Шам-пита,

Крем-пита,

Лења пита

 

И питино дете!

 

Бранко Ћопић

Бранко Ћопић

ПЈЕСМА ЂАКА ПРВАКА

Збогом, бако, мили роде,

у школу ме јутрос воде,

тамо ће ме ваздан тући,

жив ти нећу доћи кући.

Збогом јагње свилоруно,

чобан ти је погинуо.

 

Збогом, краво, млијечна справо,

однио је шалу ђаво,

поздрави ми драго теле,

погинућу данас, веле,

последње ти шаљем збогом,

освети ме тврдим рогом.

 

Збогом, коњу ритајући,

настрадаћу читајући,

унапријед ми душа зебе,

више јахат нећу тебе,

дај помози страдалнику,

бјежаћемо чак у Лику.

 

МАЈКА

Већ морнар Месец пучином једри,
накрај му ноћи лука.
На меку косу дечака снена
спушта се топла рука.

Смешка се дете, живот је бајка.
Чува га, пази вољена мајка.

Дечак је снове сањао страшне,
буди се, тражи спас.
Из ноћне таме, спремно и будно,
јавља се мио глас.

Залуду тмина јуриша глува
кад мама добра дечака чува.

Јутарње сунце кроз прозор вирну,
у собу зраком крочи.
Прену се дечак. Ко ли га гледа?
То су мамине очи!

Путују дани у сјајном низу,
када је мама рођена близу.
. . . . . . . . . . . . . . . . . .

Нарашће дечак, постаће човек,
време ће најзад повити стас,
ал ће се вечно памтити рука,
мамине очи и мио глас.

Чаробна шума, Мјесец и његова бака

ЧАРОБНА ШУМА

(увод)

На крају свијета, код задњег друма

диже се стара, прастара шума.

Ту златан Мјесец постељу вије,

диже се Сунце у јутро рано,

у ноћи Баук у бубањ бије,

шапуће лишће ко зачарано.

Сунчева мајка у двору преде,

вретено сјајно у руци пјева,

унука тражи у зоре блиједе

срдита бака Мјесечева;

нити је слуша, нити је пита,

читаве ноћи по небу скита.

 

У шуми овој, у чаробној,

имаде чуда невиђен број.

Одасвуд тајне вребају очи,

за буквом старом дивото лице;

ту незнан човјек смије да крочи

уз помоћ капе невидљивице.

У сваком куту, по свакој стази

по неки јунак из приче гази.

 

Патуљак Палчић тихо се краде,

дружину води, играју жмурке,

а чим је киша, одмах се знаде,

учине јуриш — под печурке.

Ноћу се среташ са чудом другим,

као из машта ђавола писца:

то Лакат-Браде са копљем дугим

опрезно каска јашући лисца.

 

Богазом тајном иду хајдуци

за харамбашом на далек пут,

сваки је бркат, с пушком у руци,

вучијим ћурком оргнут.

 

На крају шуме кућица стоји,

тугује у њој мачак шепа,

кроз прозор гледа, часове броји,

пјетлића чека зеленог репа,

док тамо негдје, на стрмој коси

просуто перје кишица роси.

 

Понекад видиш зорицом раном

Међедовића са буздованом,

ломи се гором у лудом трку.

Од кога бјежи, куда ли жури?

Погледај само ко ли га јури!

Видиш ли за њим страшнога брку!

 

Шумом се шуња лукави ћосо,

мудријаш тешки, нема му мјере.

На вису расте чаробно просо,

уза њ се дјечак на небо вере,

док једна коза, погледај биједе,

стабљику проса безбришно једе.

 

Бездана ево ко поноћ сушта.

Доље се јунак у корпи спушта.

Небојша прави! Зар није, кажи?!

Подземно царство кроз таму тражи.

У чарној гори колиба стоји,

ко ког је види, тресе га страва,

вјештица баба око ње броји

колац по колац, на сваком глава.

Делија момче кроз гору граби,

иде у најам опасној баби.

 

У дивљем кланцу вјетар свира,

и вода бучи низ тјеснац стрми,

злаћана зрнца поток спира,

а обноћ нешто стравично грми:

би се заклео, главу да даш,

вози се ђаво кочијаш.

 

Над водом стрши висока брина,

вије се стаза низ камен крти,

испод ње — клепет дивовског млина,

кашикар точак хитро се врти:

капљице праше о стијење голо,

омајом* игра вилинско коло.

 

Таљиге чудне подижу буку,

с камена на пањ точкови бију;

буљук дјечака магарци вуку,

кажу — у земљу Дембелију;

кочијаш јарац, брадати Гига,

свакоме успут значајно мига.

 

Вучица иде чупавог лица,

нечијим трагом опрезно њушка.

Прошла је мала Црвенкапица.

Старино ловче, гдје ти је пушка?

 

Ево језера, правога раја,

на њему утва ватрених крила,

ту јунак чека троглава змаја,

над њим се воћка чаробна свила.

Поноћна језа и сати худи,

језеро врије и неман гуди.

Ко ће јунака од сна да буди?

 

Блиста у гори, под самим врхом,

врело под јелом танковрхом.

Марков је шарац на њему пио.

Са биљуп-чешљем ту сједи вила,

орао пада крвавих крила;

 ту нам се Марко преставио.**

 

А кад погледаш са врха горе

видиш у дољи — трепери море,

бијеле се једра сјајна ко дан.

То плови Мачор капетан;

вије на вјетру заставу ратну,

по свијету тражи рибицу златну.

 

Чаробна шума, љепша од баште,

припада славнорн народу твоме,

јунаци ту су његове маште,

носе их људи у срцу своме.

 

Ту ти се херој змаја не боји,

са мачем спреман у ноћи стоји,

нејаке штити, крвнике гази,

тражећи правду под земљу слази,

разбија браве, отвара стијене

ил се за тајном под небо крене.

 

У шуми овој, ко зна да слуша,

бесмртно дише народна душа,

херојско срце његово куца

и видик блистав до среће пуца.

 

У њеној сјени споро се рађа

чудесна справа, чаробна лађа.

На њој ће људи једном да језде

високо горе гдје трепте звијезде

и куд се дјечак, по послу свом,

пењô по стаблу просеном.

 

А свака бајка, ма како чудна,

није ни празна ни узалудна.

Истина у њој пупољак вије,

под плаштом тајне брижно се крије,

просине само понеки зрачак,

чак и у причи „Пијевац и мачак“.

 

У шуми овој и ја сам био,

с десет јунака вино сам пио,

ишао дољом и узбрдицом

с чаробном капом невидљивицом,

с лукавим ћосом водио борбу,

донио прича препуну торбу.

 

 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА

 

У шуми старој огањ гори,

блиста у мраку, на крају свијета;

Кад ближе приђеш — од сребра двори,

по њима мудра старица шета;

над кровом, плави вије се дим;

ту живи Мјесец и бака с њим.

 

Од синоћ Мјесец код куће није,

а бака чека . . . пролазе сати . . .

Мораће, богме, и да га бије

када се зором у дворе врати.

Нити је слуша, нити је пита,

читаве ноћи по небу скита.

 

„Ала ће сјутра шиба да ради!

Сврби ме рука!“ —

бака се слади.

 

Дремљива поноћ по шуми луња,

а строга бака на прагу куња,

држи у руци од брезе прут,

А небом дотле, по модрој води,

скитница Мјесец пучином броди,

у мору звијезда дукат жут.

 

У саму зору маглица паде,

озеблом шумом заигра кос,

уморан Мјесец дому се краде,

опрезно иде, плашљив и бос.

Шуља се Мјесец, утвара права,

кад, гле, на прагу — бакица спава,

спустила главу, сребри се коса,

на пруту трепти јутарња роса.

 

С дрвета у том, хитра и лака,

пред кућу скочи брбљива сврака,

закрешта злобно репати враг.

„Држ’ те га! Уа! С неиба је пао!

Читаве ноћи звијезде је крао!

Погледај за њим — блиста са траг!“

 

Потрча мјесец брже нег’ очи,

кроз врата шмугну, у кревет скочи,

а сврака опет галаму ствара:

„Побјеже скоком! Држи га, стара!“

 

Једна се бака иза сна трже,

збуни је дрека и румен сјај,

па свраку пита што може брже:

„Откуда?! Шта је?! Да није змај?!“

 

„Крадљивац звијезда у твојој кући!

повика сврака —

Треба га тући!“

 

„Погађам ко је! — бака се сјети,

у дворе корак управи свој —

Крадљивац који с неба лети

нико је други, већ унук мој.“

Прилази бака кревету тајно

и гледа лице злаћано, сјајно,

у плавој коси звјездани прах.

 

„Куда ли ноге његове језде!

Висине воли, небо и звијезде,

Како га није у ноћи страх?

 

Морам га тући, ту друге није!“

и бака узе сандале сиве,

брезовим прутом по њима бије.

Ви сте за скитњу његову криве!

Зашто носите унука мог

ширином неба звјезданог?!

 

Сандале трпе батине многе

и сложно шкрипе:

„Криве су ноге!“

Ноге се буне:

„Крива је глава,

ноћу је будна, а обдан спава!“

 

Бака се љути.

„Погледај врага!

Зар ова глава, рођена, драга?!

Прије ћу за брк Баука вући,

него ли сненог унука тући.

Измлатићу га, ал други пут.“ —

То рече бака и баци прут.

 

[…]

Бакица руке предано шири,

унука зове, топло се смјешка,

а Мјесец, лукав, опрезно вири

и пиргав носић лагано чешка.

„Зашто ме нећеш да бијеш, бако?

То ми је нешто сумњиво јако.“

 

„Због твога срца, добра и мека,

док обноћ идеш небеским путом.

Не бој се, није подвала нека!

Нећу те више такнути прутом.

Слободно одсад по небу броди,

свакоме свијетли и коло води.“

 

Боји се Мјесец, несташко пуни,

па старки вели: „Де се закуни!

Куни се баком, Сунцем и мамом

и с краја на крај Кумовом Сламом,

да ниси на ме нимало љута

и да се нећеш машити прута.“

 

Бакица приђе за корак ближе

и десну руку до звијезда диже:

„Кунем се баком, Сунцем и мамом

и с краја на крај Кумовом Сламом,

да нисам на те нимало љута

и да се нећу машити прута.“

 

Прискочи Мјесец, бјегунац лаки,

пољуби руку честитој баки

и крену с њом у сребрн двор . . .

 

[…]

У шуми старој огањ гори,

блиста у мраку на крају свијета,

кад ближе приђеш — од сребра двори,

по њима мудра старица шета . . .

Носећи капу невидљивицу

тамо сам стиго корака лака,

нашао птицу дугорепицу,

па ми је бајку причала сврака,

бајку о двору, Мјесецу, путу,

о доброј баки и њеном пруту.

 

За ову причу, ведру и бајну,

свраки сам пару обећо сјајну,

обећах тврдо, заклех се брком,

а раном зором — побјегох трком.

 

Сврака ме и сад по свијету тражи

А гдје се кријем — ти јој не кажи.

t_3118245_pohod_na_mjesec_odlomak_branko_copic_pinkjeca_cool_v

Zemlja iz svemira

Discovery

7 пролећних занимација

Шта све може да се ради кад пролеће дође?

Šta sve može da se radi kada proleće dođe

  • Може да се посети башта – Понети малу мотику, семе цвећа, кантицу за воду; могу се позвати и другови 

gardening-bag bbd7f4fbd2301e4eccb0880e9f228e2d images

five-adorable-kids-playing-garden-illustration-40547375

  • Може да се провоза један велики круг бициклом или тротинетом

boy-riding-bicycle_98282342      7334704-chico-en-scooter-en-el-parque

  • Може да се изађе у природу и тамо:

учи, слуша музика, скаче, ваља, пење по дрвећу, мирише цвеће, гледа у пролећно небо, …

  • Може се учествовати у акцијама пролећног чишћења у школи, на улици, у селу/граду

nTXxa4ETB k7290258

  • Поспремити  соба, али, онако, генерално.

  • Може се отићи у Зоолошки врт

mondozoo12

  • Одгомилати се

spring-cleaning

  • или учинити нешто сасвим, сасвим необично у друштву са најбољим друговима

 Напомена: За све активности прво тражити дозволу од родитеља или им се јавити  

 

Uronite u cveće

Više od 2 300 cvetova „putuje“ belim prostorom naprvaljenim u delu Nacionalnog muzeja nauke i inovacija u Tokiju. Cveće je živo i svakodnevno raste, a zbog neobične konstrukcije prostora posetioci imaju utisak da, koliko god šetali, susretali se ili razilazili, uvek su „uronjeni“ u cveće.

Floating-Flower-Garden_05

foto: Teamlab

 Čovek i vrt kao jedno:

Izvor: team-lab