Књига трака

Књига „од цигле“ је чудновата књига. Ипак, чудноватија је од ње књига коју су измислили стари Египћани.

Замислите: Трака од много танких пантљичица поређаних унакрст, на светлости и када је пипаш она је пругаста, дужине сто корака, жута, глатка и сјајна, а када је расцепиш подсећа на асуру (простирка од рогозине).

papyrusНа мочварним деловима обала Нила, расла је биљка дугачког и голог стабла. На врху је имала букет. Та биљка зове се папирус.

Ова биљка је имала вишеструку намену у старом Египту. Од ње су правили хартију, јели су га, пили, облачили и обували, у њему пловили.

Један римски писац је био сведок начина прављења хартије од папируса и оставио је причу о томе.

Стабло папируса цепано је иглом на танке, што шире листиће. Ови листови лепљени су један уз други. Радило се на столовима који су били поквашени глиновитом нилском водом (муљ је служио као лепак), нагнутим на једну страну да би се сливала вода. Када се залепи један ред листића и крајеви обрежу, ређао се нови слој, али попреко. Добијао се изглед као код тканине (конац иде један уздуж, други попреко). Тако израђен свежањ листића пресује се, затим суши на сунцу и, на крају, глача зубом или шкољком.

 

Ово је књига- трака. Приликом писања, редови се исписују у стотине стубаца.

images (2)    papyrus-roll

Извор: Приче о стварима; Иљин

Папир, лепак, маказе …

… и модле за колаче у облику срца и круга – да нам буде лакше!

Од идеје  коју смо видели на интернету, до реализације на часу Ликовног. Најбржи…101NIKON 101NIKON1 101NIKON4

101NIKON5101NIKON2

Гост на часу (1)

Свет око нас –  Након што смо се упознали са водама у нашем окружењу (река Бегеј, Царска бара), животињама и биљкама које живе у њима и око њих, у госте смо позвали Огњеновог деку. Захваљујући госту упознали смо се са Специјалним резерватом природе „Царска бара“. А како нам је било- то вам слика каже!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Друго путовање слова- Вечне књиге

Путовање слова било је дуго, али  и невероватна авантура.

Путујући по свету, по земљама и народима, слова су, истовремено, имала и друго путовање. Са камена она су прешла на папирус, са папируса на воштану дашчицу, са дашчице на пеграмент и, на крају, са пергамента на хартију.

„Као што биљка друкчије расте на песковитом тлу, а друкчије на мочварној или глиновитој земљи, тако су и слова, прелазећи са једног материјала на други, мењала свој изглед: на камену, она су расла гордо и управно, на хартији су се заокругљивала, на глини добијала клинаст облик, облик звездица и углића, на воску се савијала и добијала облик зареза. Али и на једном истом материјалу, на пример на пергаменту или хартији, нису се окаменила, већ су се стално и ћудљиво мењала…“

Постоји један материјал, вечан као камен, а лак за писање као папир. То је глина.

Глину су користили Вавилонци и Асирци, народ који је живео у долинама река Тигар и Еуфрат. У остацима њихове престонице, Ниниве, археолог Лејард (Austen Henry Layard), нашао је библиотеку асирског цара Асурбанипала. Све књиге ове библиотеке биле су израђене од глине.

akhnatonsjournal.org

akhnatonsjournal.org

Писци су, у овом случају Асирци, након што би израдили дебелу и велику плочу од глине, цртали своје знаке тако што би тространи, шиљати штапић утиснули у свежу глину. Када би завршили са писањем ових ситних редова клинастог писма, плочу би носили код грнчара. Његов посао је био да прво на сунцу плочу исуши, а затим да је испече у пећи.

gold-tablet-largeТако добијена књига, постајала је вечна. 

Ова књига није могла бити поједена и није могла да изгори, била је као камен. Ипак, могла се разбити, али и тада су њени делови могли да се сакупе и књига прочита.

Чудновато!

Извор: Иљин „Приче о стварима“

Кратка прича о цифрама

Историја цифара је чудновата као и историја слова. Цифре које данас пишемо су, као и слова, хијероглифи, слике, знаци.

У давна времена, људи су умели да рачунају само помоћу прстију. Ако су хтели да кажу „један“, показали би један прст, за „два“, два прста и тако редом. Цела шака представљала је „пет“, обе шаке „десет“. Проблем је настајао када је требало показати више од десет. Човек је тада, вероватно, махао рукама и личио на ветрењачу или неког ко се брани од роја комараца.

Ако пажљиво погледамо римске цифре, видећемо да су цифре I, II и III –  један, два и три прста, да је цифра V шака са одмакнутим палцем, а X  слика обе шаке.

slika 1

Нису само римске цифре настале као слика прстију, и ове којима се данас служимо, настале су на исти начин.

Један је био један усправан штапић, два – два положена штапића, три са три положена штапића, четири – четири штапића постављена у облику крста, пет као шака са одмакнутим палцем.

slika 2

Када је почело писање пером, приликом бржег писања, не дижући перо са хартије, цртице („штапићи“) су се спајале и добио се нови изглед цифара који није био далеко од данашњег.

slika 3

slika 4

Извор: Иљин, „Приче о стварима“

Прича о друштвеним играма

Кратке приче о играма од којих постајемо мудрији и паметнији

Игра Сенет, цртеж у гробу краљице Нефертари, Теба, Египат

Игра Сенет, цртеж у гробу краљице Нефертари, Теба, Египат

Може ли нам бити забавно а да, при том, постајемо паметнији? Наравно! Постоје игре које развијају интелигенцију. Ове игре настале су пре више стотина, а неке и хиљада година, а  древни Египћани, Кинези, Арапи, уз ове игре проводили су слободно време. Упознајмо игре: шах, домине, мице и  махјонг.

Жена игра Го (династија Танг) en.wikipedia.org

Жена игра Го (династија Танг)
en.wikipedia.org

ШАХ

Порекло: У питању је врло стара игра која је потекла из Индије, одакле је стигла у Персију и добила име по коме је данас знамо. Арапи су, покоривши Иранску висораван, са ње присвојили мноштво ствари, између осталог и шах, и пренели је даље на Запад, у Европу, где је добила савремени облик који се мало разликује од првобитног. Постоје разне приче о шаху,  једна од њих је Легенда о шаху .

Како се игра: На квадратној плочи величине 8×8 поређане су фигуре краља, краљице, два топа, два коња и два ловца. Свака фигура има посебну моћ и другачије кретање.

Циљ игре је довести противника у шах-мат позицију, односно у ситуацију у којој не може више нигде да помери краља нити да се одбрани, а не може ни да остане на оном пољу које тренутно заузима.

МИЦА (Ми је зовемо овако, а на енглеском говорном подручју Morris)

Nine_Mens_Morris_with_dice_in_Libro_de_los_juegos-450x319Порекло: Ова игра је настала још у средњем веку и једна је од најпопуларнијих друштвених игара у Европи. Њено право порекло, нажалост, није познато, али се верује да је повезана са неким другим играма старим око 3000 година. Играли су је и сељаци и принчеви. Данашњи изглед добила је у Средњем веку додавањем дијагоналних линија.

imagesКако се игра: Табла је на самом почетку празна. Први игра црни, а затим наизменично играчи постављају по једну фигуру на слободну пресечну тачку. На почетку се не могу померати, већ се увек постављају нове. После девет потеза све фигуре су уведене у игру, и играчи почињу да наизменично померају по једну фигуру дуж линија до суседне тачке. За растурање формиране мице користи се термин „отварање“, а за ново формирање „затварање“. Играч који остане на три фигуре има право да било коју од њих пребаци на било које слободно поље, без обзира на пресечне линије. Партија се у другој фази игре може и завршити „блокирањем“. Онај ко на свом потезу нема шта да одигра – губи партију.

Циљ је поставити своје три фигуре на суседне тачке повезане линијом. Ако играч у овој фази формира мицу, одмах уклања једну противничку фигуру са табле.

ДОМИНЕ

Порекло: Прецизни детаљи о проналаску и пореклу домина не постоје. Проналазак се најчешће приписује Кинезима у 12. веку. Али неки тврде да им је  порекло у Египту јер је скуп домина пронађен у древној египатској гробници краља Тутанкамона у Теби. У Европи, тачније у Италији, домине су се појавиле почетком 18. века, вероватно преко трговинских путева са Далеког истока, али нико не зна сигурно. Потом су се прошириле по Европи, онда и у обе Америке.

en.wikipedia.org

en.wikipedia.org

Како се игра: Комплет се састоји од 28 правоугаоних плочица од дрвета, слонове кости и др.(данас најчеће од пластике). Свака плочица има лице и наличје, при чему је наличје у целом комплету исто. Лице је вертикалном цртицом подељено на два једнака дела. На сваком је одређени број тачкица од 0 – 6, различитих комбинација вредности. У игри могу учествовати 2, 3 или више играча. Сваки играч на почетку узима са „гомиле“ одређени број плочица. Број плочица које се вуку зависи од броја играча. Ако је у игри 2 играча, сватко узима по 6, ако је троје, вуку по 5 плочица, четворо 4 … (број домина који се вуку одређује се тако што се од броја 8 одузме број играча) …Играч који има највећу дуплу домину, креће први и ставља прву домину. 85-pip-domino-pieceАко на почетку игре ни један од играча нема дуплу домину, игру почиње онај с највећим бројем тачкица на домини. Након тога креће други играч који ставља своју плочицу (није битно с које стране) али притом мора поштовати број који је противник одабрао на својој домино плочици. Ако играчи немају домино плочицу која им одговара, узимају је из хрпе домина које су остале од почетка. Игра иде у обрнутом смеру од казаљке на сату. Домино плочице играчи чувају од погледа, како један другом не би видели што имају у рукама. Играчи требају покушати у руци држати што дуже већу могућност избора броја. Ако спуштају дуплу домину плочицу (исти број у оба квадратића), требали би формирати след плочица који ће изгледати као слово Т, да се игра може наставити у оба смера.

Циљ игре је да се играч први ослободи својих Домино плочица или да на крају игре има најмање бодова.

МАХЈОНГ

Порекло: Махјонг је игра настала у древној Кини. Верзије ове древне игре су игране широм Азије. Последњих година, појавом онлајн верзије ове игре, махјонг бележи светску популарност.

rseitz.com

rseitz.com

Како се игра: У оригиналној Кинеској форми, Махјонг се игра са до 144 различите плочице, украшене различитим мотивима, које се уклањају проналажењем одговарајућег пара. Ово се понавља све док се не пронађу сви парови или се исцрпи могућност проналажења нових. Игра четири играча  и за игру је потребно много вештине, тактике и вежбе. На крају игре рачуна се укупан збир и проглашава победник.

osmose_mahjongДанас се и на интернету може наћи ова игра. Носи назив Mahjong Solitaire, намењен је само једном играчу и доста се разликује од оригиналне верзије. Ипак, временом је ова игра постала планетарно популарна, и играју је и деца и одрасли. Шареном графиком, произвођачи игрица, привукли су многе и тако је ова игрица ушла у наше домове.

 

Бебе

Овај француски документарни филм је  прича о четири бебе, у  четири различите државе, која их прати од Babies_580рођења па до првих корака. Имена су им Ponijao, Bayar, Mari и Hattie и живе у Намибији, Монголији, Јапану и САД. „БЕБЕ“ нам, док прате упознавање ових малишана са својим окружењем, приближавају и четири различите културе.

francuski-dokumenterac-bebe

Срећни празници

Илустрације у књигама за децу

little-girl-reading-book-300x187Када родитељ и дете крену у куповину књиге или до дечјег одељења библиотеке, да ли обраћају пажњу на исте ствари? Шта их привуче? Коју књигу на крају купе, односно позајме?

Одговоре на ова питања вероватно најбоље знају издавачи сликовница и књига  и библиотекари у школама ( градовима).

Ипак, спровела сам мало, неформално, истраживање и ….

* Када дете крене са намером да купи/ позајми одређену књигу коју му је препоручио друг/другарица, учитељица/наставница или неко коме верује, увек ће одабрати баш тај наслов. Могуће је да уз њега погледа и, евентуално се определи за још неки.

* Приликом заједничке куповине са родитељима, тате и маме обраћају пажњу на садржину или оно што они мисле да би требало да се чита, а то понекад уопште не занима њихову децу. Деца нису одушевљена новим речима, дугим описима и монолозима. Деци треба акција, авантура, магија. Њихови јунаци су и даље виле, вилењаци, змајеви, чаробњаци, јунаци и јунакиње са више или мање магије, храбри витези и прелепе, али способне принцезе, њихови вршњаци који успевају да од обичног направе необично, заплетено расплету,…

Књига, најчешће, сама нађе  пут до свог читаоца.

Тада се ужива у путовању, а не само у одредишту.

* Децу, најпре,  привуче илустрација. Најчешће ће се  определити за књигу са илустрацијама које им се свиде на први поглед. Дизајн је важан. Неко воли питоме, лепе, насмејане ликове и илустарције, а неко мрачне,  опасне, тајанствене. Неког привуку карикатуре, неког необични симболи. 

* “ Корице су, такође, врло важне“ ,  каже библиотекарка Мирјана, „зато се одмах „ухвате“ за књиге, на пример,  Уроша Петровића. Млађи узраст гледа корице и да је књига нова, а старијима је битна и дебљина књиге…“

* Ни уџбеници нису поштеђени процене – школарци радо коментаришу ликове уџбеника које користе, и врло често памте илустрације уз одређене задатке и текстове.

 Ево неколико имена аутора чије илустрације се памте као и саме књиге : 

Ana Grigorjev

konjic_grbonjic_novo

snezna kraljica bajka, Ana Grigorjev

Kraljevic-Marko-original-puzzle, Mladen Anđelković Mladen Anđelković

544886_usus-2014-mladen-andjelkovic--foto-poslali-iz-doma-omladine_ff

Bob Živković

h88rvnm5   o7zn5i80

v7je8llg   wwblaqgp

Ivica Stevanović Ivica-Stevanovic2

Ivica Stevanović.jpg,

Branko Jović Branko Jović.jpg, Branko Jović2

Aleksa Gajić.jpg, U lazi su kratke noge 2, Aleksa Gajić A Gajić

FAF2E2CB070a

Vrlo-retka-pripovetka-4, Dušan Pavlić

kreativni-centar-arhitektura

maja-veselinovic-1000x666

971113_kcentar

354

  • и многи други

Зато, не треба заборавити да, поред имена аутора њиге, запампимо и име особе које ју је илустровала.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Rimske basne

 LISICA I MASKA

Lisica ugleda masku i reče:

„ O, kako lepo lice, ali nema mozga!“

 

Slika: en.wikipedia.org

Slika: en.wikipedia.org

ČAVKA I PAUN

Čavka, želeći da se napravi važna, pokupi perje koje je opalo paunu i njime se nakiti. Zatim, prezirući društvo drugih čavki, umeša se u lepo jato paunova. Oni joj počupaše perje i kljucajući kljunovima, oteraše od sebe.

Tužna i iskljucana, čavka pođe da se vrati svome jatu, ali i njene rođake odbiše da je prime nazad, jer nisu mogle da joj oproste što ih je prethodno prezirala. Jedna od čavki joj reče:

„ Da si bila zadovoljna svojim mestom i da si htela da nosiš ono što ti je priroda dala, ne bi doživela ni onu uvredu od pauna, niti bi sada bila nesrećna što si odbačena.“

VUK PROTIV LISICE NA SUDU

Vuk optužio lisicu za krađu, ali je ona poricala svaku krivicu. Tada među njih, kao sudija, sede majmun.

Pošto je svako od njih izložio svoju priču, majmun je izrekao sledeću presudu:

„ Tebi, vuče, izgleda, nije ukradeno ono što tražiš, a ti, lijo, verujem, ukrala si ono što uporno poričeš.“

 

LISICA I ORAO

Orao jednom ugrabi lisičiće i stavi ih u gnezdo da nahrani orliće. Lisica ga stiže i poče ga moliti da ih pusti. Orao prezre njenu molbu osećajući se bezbedno u gnezdu na visini.

Lisica tada zgrabi upaljenu buktinju i drvo na kom se nalazilo orlovo gnezdo sa svih strana opasa plamenom.

Da bi svoju decu spasao smrtne opasnosti, orao moleći za oproštaj, vrati lisici lisičiće.

 

PASTIR I KOZA

Pastir štapom slomi kozi rog, pa je poče moliti da ga ne prokaže gospodaru.

„ Iako sam na nedostojan način povređena, ipak ću prećutati“, odgovori koza,  „ ali sama će stvar vikati šta si zgrešio.“

 

 

ŽABA I BIK

Jednom žaba na livadi spazi bika. Pozavide mu na veličini, pa poče da nadima svoju naboranu kožu. Upita decu da li je šira od bika.

Oni odgovoriše odrečno.

Žaba ponovo napne kožu sa još većim naporom i opet zapita ko je veći.  Deca joj odgovoriše:

„ Bik!“

Kada je, naljućena, htela, najzad, još jače da se naduje, rasprsnu se i uginu.

 

ZEC I GOVEDAR

Brzonogi zec pobeže od lovca i, naoči govedara, zavuče se u trnjak.

„Molim te, govedaru“, reče,“višnjim bogovima i tvojim nadama, nemoj me prokazati. Nikad nisam nikakvo zlo učinio na ovoj njivi.“

A seljak će: „Ne boj se! Bez brige se krij!“

Odmah zatim stiže lovac koji je gonio zeca i upita:

„Molim te,  govedaru, da li je ovuda prošao zec?“

„Prošao je“, odgovori ovaj, “ ali je otišao nalevo“, pa migom pokaže na desnu stranu. 

Lovac je žurio i nije razumeo govedarev mig, pa ode kud mu je ovaj rekao.

Tada se govedar obrati zecu:

“ Je li ti milo što sam te sakrio?“

„Ne poričem“, reče zec,“da dugujem zahvalnost tvome jeziku i ja sam mu veoma zahvalan, ali želim da izgubiš te tvoje podmukle oči.“

Mnogi su na rečima umiljati, a u srcu neverni.

JASTREB I GOLUBOVI

Pošto su golubovi često uspevali da pobegnu jastrebu i brzim krilima izbegnu smrt, grabljivac izmeni način lova. Pribeže lukavstvu i rod bez odbraneprevari na ovaj način:

„Zašto da ceo život provedete u strahu“, reče, „Bolje da sa mnom sklopite ugovor i postavitte me za svog kralja da vas štitim od svake nepravde!“

Golubovi mu poverovaše i dadoše mu kraljevsku vlast. A on ih onda počeše jednog po jednog jesti i svoju vlast ispoljavati strašnim kandžama. 

Tada jedan od preostalih golubova reče: 

„Zaslužili smo kaznu, jer smo svoje živote poverili razbojniku!“

Onaj ko poveri svoju zaštitu nepoštenom čoveku propada.

Za Ljiljanu H

Basne iz knjige Rimske basne za decu i odrasle / prema Fedru priredio Oliver Knežević

Mosaics of the Ancient World

Mosaics of the Ancient World