Било једном …

 

Albert Barillé; listal.com

Albert Barillé; listal.com

„Потрудите се да наша деца желе знати, побудите њихову знатижељу. Исто тако третирајте их као људе с пуним правом, који разумeју много више него што одрасли верују. Они ће бити све јачи због тога и ће вам бити захвални.“  

Albert Barillé

Серијал цртаних филмова под називом „Било једном … „ француског телевизијског продуцента, креатора, сценаристе, цртача,  Alberta Barillé пример је како се деци на шаљив начин може приказати наука и  заокупити  пажњу, а као крајњи резултат је већа и боља едукација. 

  • Било једном… Човек (1978.);  Оригинални назив: Il était une fois… l’homme и на енглеском Once Upon a Time… Man
  • Било једном… Свемир (1982.); Оригинални назив: Il était une fois… l’espace и на енглеском Once Upon a Time… Space
  • Било једном… Живот ( 1986.); Оригинални назив:  Il était une fois… la vie и на енглеском Once Upon a Time… Life
  • Било једном… Истраживачи (1994); Оригинални назив: Il était une fois… les découvreurs и на енглеском Once Upon a Time… The Discoverers
  • Било једном… Планета Земља (2008); Il était une fois… notre terre и на енглеском  Once Upon a Time… Planet Earth

 

На жалост, на српском језику се не може наћи, али титлови на хрватском постоје на неким епизодама.

Ради, па ћеш имати

Драматизација приче о Светом Сави

Прича нам се допала и тада све иде лако: учитељица драматизује, ученици поделе улоге, направе лутке и поставе сцену. Радимо и имамо!) 

Radi, pa ćeš imati

СВЕТИ САВА: Драги моји, ето, идем у још једно село, не би ли поучио народ и тиме им живот олакшао. (корача ка групи сељака) Добар дан, добри људи!

СЕЉАЦИ (углас): Добар дан!

СВЕТИ САВА (гледа у небо, па око себе): Вала, ове године биће велика неродица, – родиће, ама ће град све сатрти. (Оде са сцене, а сељаци се распореде по сцени и почну да разговарају)

СЕЉАК 1: Кад нам светитељ рече, да ће бити неродица, нећемо ништа ни сијати.

СЕЉАК 2: А и зашто би сијали и мучили се, кад нећемо никакве вајде виђети, а оно сјемена нек нам се бар у невољи нађе.

СЕЉАК 3: Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио. Ми ћемо засијати к’а и досле, па што Бог да.

СЕЉАК 4: Право велиш, пријатељу! Но, ајмо ми свако своме па шта Бог да.

( На сцени се виде сунце, пшеница, кукуруз, сунцокрет, … Долазе црни облаци, чује се грмљавина и почиње киша и град. Наилази група сељака и загледа уништене усеве)

СЕЉАК 3: Богме, велики део усева је уништен.

СЕЉАК 4: Не преостаје нам ништа друго, до да летину скупимо и некако преживимо до новог рода.

СЕЉАК 3: Тако је пријатељу! Прехранићемо породице са овим што скупимо, а даће Бог, идућа година биће боља.

( са сцене се склањају ови сељаци и усеви, а на сцену долазе друга два сељака)

СЕЉАК 1: Ау, комшо, ово не ваља. У амбару и кошу све мање – остаћемо гладни до новог рода.

СЕЉАК 2: Не ваља, не ваља. Мораћемо код комшије у зајам до новог рода.

(Док сељаци причају на сцену ступа Свети Сава)

СВЕТИ САВА: Ама браћо, ако сам вам казао, да ће бити града, нијесам вам казао да не радите, јер је опет све у божјој руци. – Ради, па ћеш имати!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ СА МАЛИМ ДЕТЕТОМ

Донели отац и мати мало новорођено дете у цркву Светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срећу. „Ја ћу га благословити као што је Исус децу благословио, али му срећу не могу дати. То можете само ви, родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље.“

Родитељи су учинили што им је светац казао, па је од њиховох малог детета постао добар, радан, поштен и побожан човек. То се после чуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им да срећу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима. 

Народна прича

СВЕТИ САВА, ОТАЦ И СИН

А када је Светитељ тако путовао по народу, учећи га и крепећи, а онo изађе пред њега отац и син. Отац се жаљаше на сина како га не слуша и не поштује. А син се жаљаше на оца како не прима његове савете и неће да му уступи домаћинство.
Слушао Свети Сава и оца и сина, па ће на крају рећи сину:
– Прекрсти се!
А он се прекрсти: У име Оца и Сина…
– Кога си прво поменуо?
– Оца.
– Где си прво метнуо прсте?
– На чело.
– А шта је на челу или под челом?
– Памет.
– А после оца кога си поменуо?
– Сина.
– Где си метнуо прсте када си поменуо сина?
– На трбух.
– Има ли ту памети?
– Нема.
– Па код кога је онда већа памет: код оца или код сина?
– Код оца.
– Ето видиш несрећни сине – рече најзад Свети Сава – сам си казао да је отац већи од сина, јер је он први, а син други, он је старији, а син млађи. И онда оца свог треба да поштујеш, да цениш и да слушаш док је жив, ако мислиш да и тебе твоји млађи поштују и цене. А знаш ли ону четврту заповест божију?
– Знам.
– Кажи је!
И он је каза…
– Ето тако, оца и мајку треба поштовати ако хоћете да будете срећни и дуговечни – рече најзад Свети Сава непослушном сину, па оде…

Народна прича

Новогодишња капа за 7 минута

novogodišnja kapaВеровали или не – седам минута! Брзо, а јефтино! Направила сам две капе – за девојчицу и дечака, потрошила 15 минута и 100 динара (можда нешто мање, не знам тачно јер сам све имала код куће).

Материјал: 

  • Стари календар (картон или листови ако су тврђи)
  • 1 мала ролница украсног папира ( имала сам код куће, али у оближњој књижари кошта 30 динара)
  • блазнице ( имала сам оне из dm – имају утиснуте ромбоиде)
  • лепак, селотејп,  хефталица, маказе

Поступак је следећи: 

Прва капа: Увити картон у фишек, захефтати, при врху залепити. Обложити украсним папиром (половина од оне ролнице), залепити, одсећи вишак папира (али не све, мало увити на унутрашњу страну да картон не гребе главу детета). Блазнице лепити тако да 1/3 буде слободна, тј, да иде преко картона. Украсити по жељи или оним што се има у кући. Ја сам скромно, а свако према свом укусу …

Новогодишња капа за седам минута

Новогодишња капа за девојчицу

Друга капа: Картон исећи у облик правоугаоника, направити ваљак, захефтати. Цео ваљак намазати лепком, обложити украсним папиром. Врх обликовати да личи на круну. Лепити блазнице пола са унутрашње, пола са спољне стране. Украсити по жељи.

DSCN0719

Новогодишња капа за дечака

Срећан рад!

Бајка о рибару и рибици на наш начин

Инвентивни, креативни, једном речју  изузетни – ученици II 1

ЧУДЕСНИ СВИТАЦ, Добрица Ерић

Када у тихе летње вечери

запали поља свитаца рој,

знај да међу њима трепери

и један који је само твој.

Трећи… сто трећи… хиљаду трећи

број тако све док пшеница зри,

твој свитац мора бити највећи

и најсјајнији, као и ти.

Иако те он верно прати

кроз тамно поље и густи гај,

ти никад нећеш препознати

његов мирис и његов сјај.

Можда ти баш сад прође крај лица

мислећи да је сунцокрет жут,

да ти није тог тајног свица

ти никад не би пронашô пут.

Он само за те сјаји у ноћи

и само због тебе постоји, знај,

али ти никад нећеш моћи

да пружиш прст и кажеш – тај!

Трећи… сто трећи… хиљаду трећи

број тако све док пшеница зри,

Твој свитац мора бити највећи

И најнежнији, као и ти.

Ма где будеш свијао гнезда

ма где те однео птичији лет,

у мноштву других, ливадских звезда

светлеће и он кô златни цвет.

Кад год те њихов сјај заголица,

видећеш мајку и родни крај.

Свако срце има свог свица

своју ливаду, реку и гај!

debradriza.tumblr.com

debradriza.tumblr.com

 

 

 

 

 

 

 

Из лектире за други разред, Добрица Ерић; Вилина долина ( НОЛИТ, Београд 1991)

Песме; Добрица Ерић

СВИЋУ ОПЕТ РУМЕНА СВАНУЋА

Свићу опет румена сванућа

школа ми је најмилија кућа!

Прође лето, дође јесен ран

а школа ми је на почетку дана.

Била бела, плава или жута

школа ми је на почетку пута.

Дува ветар, шуморе тополе

шта би човек да му није школе?

Мрак би био и ноћу и дању

живео би ко мајмун у грању.

Кукуриче петао са плота

школа ти је свитање живота!

ЗАВИЧАЈУ

Цвете, лепши

од руже и булке

Цветале ти

трпезе и љуљке!

Песма ти се

до неба орила

Свака чесма

љубав жуборила!

Игле везле

а вретена прела

Комбајн жео

воденица млела!

Хлебови ти нарасли

ко брда

Река млека

поплавила крда!

Песници ти

цветне венце вили

А војници

воће калемили!

МОЈА МАЈКА

Ту је и моја мајка

Радмила, бивша вила,

Мотри ме из прикрајка

и склапа уморна крила.

Тиха, тужна и стара,

ређа рубље по плоту

И с цвећем разговара

о кући, о животу…

МОЈА КЋИ

Маслачак би

пред њом клек’о!

Кад се она

пољем шета.

Ја све стрепим

да је неко

Не убере

место цвета!

МОЈ БРАТ

Изучио многе школе

и зашао за тополе.

Прешао је преко реке

у одсјаје у одјеке.

Распустио своје ђаке

и зашао за облаке.

Досањао беле снове

и зашао за брегове.

Како ли му свиће зора

у кућици без прозора?

ЦИЦА ИЗ ГРИВЦА

Цица из Гривца

срете на балу

младога принца.

И заљуби се

Цица у принца.

И заљуби се

принц у Цицу.

И онда њена

мајка – царица

донесе прекрасну

венчаницу…

И рече Цици

с росом у оку:

– Устани, кћери,

да пустиш стоку!

ГРУЖАНИ МНОГО ВОЛЕ

Гружани много воле

да граде лепе школе.

Скоро свако сеоце

на брегу и у долу

Има сребрно звонце

и позлаћену школу.

Прозори школски сјаје

и красе Гружу целу.

Највећа и најлепша је

школа у моме селу!

ПЛАВИ САЊАР

Дозволите да вам представим

сањара са сновима плавим.

Песник се никад сасвим не буди.

Он увек нешто преде и плете.

Песник је споља ко сви људи,

а изнутра право правцато дете.

И то дете које се чуди

много чему што раде људи.

Песник гледа у свет кроз перце

пауна и кроз фрулу од зове.

Њему је кап росе-језерце

по коме најлепше лађице плове.

Рој свитаца и букет цвећа-

то је права земаљска срећа!

Песник је срећан и када пати

и опет-тужан у башти среће.

Песнику свака песма поврати

по једно детињство, као пролеће.

Када славуј сине јутру у глави

прво се брату песнику јави.

Покаже му путић до дворца

где звецка безброј златних пехара,

па наговори свог развигорца

да га завеје снегом бехара.

Песник се напија сунчевог вина

уз свирку ливадских виоина.

Па онда лута кроз поља ражи

као да се у булке заљубио

и све тако као да тражи

нешто што није изгубио…

Сваке вечери и сваке зоре

он тражи риме и метафоре.

Кад их не нађе, песник је тужан

и цео свет му постаје ружан.

А када нађе-светлост обасја

брежуљке пуне грожђа и класја.

После сиђе у неку бајну

дољу да песми открије тајну.

Јер песник воли, то нисам реко:

једну принцезу, кћер дивне баште,

која борави негде далеко-

у пределима његове маште…

У ЖИВОТУ ШТО МИ ПОЧЕ БАЈКОМ

У животу што ми поче бајком

прво сам се руковао с мајком.

Затим сам се пред нашим вајатом

руковао са рођеним братом.

Потом сам се руковао с оцем

и с руменим сунцем над сеоцем.

После сам се, у оделу фином

и у сјају свог руменог лица,

Руковао са стрицем и стрином

и с братом и сестрама од стрица.

Онда сам се код Рацове баре

руковао, уз жабље фанфаре,

С једним Томом, с којим сам прелист’о

најмилију књижицу – детињство.

Тек кад сам се, пред свим лептирима

и пред првом чобанском торбицом

Накрцаном разним немирима –

руковао с једном Зорицом

(Чије око још кроза ме зрачи

к’о сунашце кроз зелено грање),

Схватио сам шта тај стисак значи

и почео право руковање…

Које, ево, све до данас траје

уз узвике и уз уздисаје!

Из лектире за други разред, Добрица Ерић; Вилина долина ( НОЛИТ, Београд 1991)

Вилина долина; Добрица Ерић

ПОЉСКИ ПОТОЧИЋ

То је кончић воде

што жубори немо,

Мали му је извор

а ушће големо.

Попиће га попци

и жеднице траве,

Разнеће му мрави

каменчиће плаве.

Тај млаз који хода

из чисте побуде

Могао би, можда,

пример да нам буде.

Кртице га рију,

змија му пут сече,

Сви редом га пију

ал’ он ипак – тече.

ВИЛИНА ДОЛИНА

Усред гаја: ливадица,

по њој сија бисер зрео,

Над њом лебди измаглица

прозрачна к’о вилин вео.

Под јасиком трепетљиком

тек рођена Гружа каска

Жуборећи водом питком

од изласка до заласка.

Ту долази једна бака

с кравом мирном к’о овчица,

Пије воде са брзака

и постане – девојчица.

По цео дан бере цвеће

у шарену котарицу,

А увече кући креће

претворена у старицу.

БЕЛА РАДА

Мало сунце

с венчићем на глави

Прогрејало

у зеленој трави

Због њега се

небо лепше плави.

БОСИОК

Мирише му лишће

на росне путиће

Мирише му цвет

на лептиров лет

Мирише му душа

на празничка јутра

Сунчана и чиста

у цркви детињства.

ВИСИБАБА

Бело звонце

пева у трави

Око њега

играју мрави

Радост се шири

по дубрави.

МАСЛАЧАК

Жуте очи

крупне и веселе

Гледале ме

па су зажмуреле

Остадоше

трепавице беле

Које плави

поветарац крадом

Развејава

зеленом ливадом.

ЗЕВАК

Нити прича

нити пева

нити плаче

Само зева.

Да л’ је жедан

гладан, болан

Што не пусти

сузу сјајну

Да л’ би хтео

(а не може)

да нам каже

неку тајну?

СМИЉЕ

Брижне мајке

често свуда мећу

Жуто цвеће

што доноси срећу:

Брош од смиља

на крагни капута

Стручак смиља

уплетен у кике

Ланчић смиља

од куће до пута

Венчић смиља

око драге слике.

Сваке ноћи

у дугом ћутању

Тебе твоја

мајка благосиља

И кити ти

сутрашњу путању

Дукатима

смиља и босиља.

СПОМЕНАК

Кад год видим

цвет споменка,

моје срце тише куца.

На лице ми

падне сенка

или благи

зрачак сунца.

По споменку

шапнем твоје име:

Спомени ме,

не заборави ме!

 МАК У ЖИТУ

У коси жита

рујни мак цвет’о.

Сунце му љуби прашник пун жара.

Свуд око њега трепери лето

К’о жарки лептир

са безброј шара.

Човек и дечак

Што за њим каса

застадоше у златном руну:

дечак баци стрелицу класа,

а човек погледа

румену круну.

Небо блиста

к’о плаво око

у коме сребрне птице трепере

— Тата — кликну дечачић звонко.

— Гле, што је леп цвет!

Да га уберем?

— Не… рече човек

и изви врат,

као да прати ластин лет:

— Кад је мој отац пош’о у рат,

беше му на блузи

баш такав цвет.

Дечак виде

две крупне сузе

и не хте више ништа да пита.

Само га нежно за руку узе

и пође с њим кроз

језерце жита.

У златној коси

рујни мак цвета.

У круници му руча пчела.

Бруји шарена кошница лета

С богатим саћем

поља и села.

ЗИМСКЕ ТРЕШЊЕ

Пред кућом дрхти трешња белица

у кући спава мала Јелица.

Тутњи пећ, жута к’о зрела диња

у некој башти крај бистрог јаза.

У прозорчића с ружама иња

кљуцају гладни детлићи мраза.

У сну, на длан мале Јелице

падају зреле трешње белице…

ТОЛЕ

Јуче се враћах

кући из дола

стазом кроз неко

цветно воћњаче

и видех малог

пастира Тола

под шљивом: држи

јагње и плаче.

Ја викнух: – Толе,

што плачеш, је ли ?

Он пусти јагње,

забруја бренце:

– Био сам малко

заспао, вели,

па усних: вук ми

украо јагњенце …

ЋИЛИМ – ПОЉЕ КАЛИПОЉЕ

Сад пазите: видећете

најлепше поље на свету!

Или, боље: ћилим – поље.

Ту ја живим, ту се дивим

маслачку и сунцокрету.

То је моје Калипоље!

Риче крава, зриче трава.

Ред ливада, ред пшенице.

У средини шушка крушка.

Доле: војска буба, мрава.

Горе – ласта и сенице.

То је моје Калипоље!

Ливада; newflowerwallpaper.com

Ливада; newflowerwallpaper.com

Из лектире за други разред, Добрица Ерић; Вилина долина ( НОЛИТ, Београд 1991)

Дружење нам значи много! – Simbioza (2)

Хигијена у мору

coglab.hbcse.tifr.res.in

coglab.hbcse.tifr.res.in

Оне су ситне и упадљивих боја, зову их рибе-чистачи. Рибе-чистачи привлаче крупније рибе. Оне су „муштерије“ и стрпљиво, у реду, чекају на услугу малих рибица које их ослобађају од паразита, бактерија и неживих ткива.

pinterest.com

pinterest.com

Примери су бројни: риба мурина и плава риба-чистач, морска саса и риба-кловн, ајкула и чистачи,…

Још мало о хигијени

flickrhivemind.net

flickrhivemind.net

Чапље пастирице у стопу прате крупне биљоједе, не без разлога. Док корачају, ове животиње копитама подижу инсекте и тако обезбеђују лак пут до хране за чапље. Афричка птица бивољи детлић „вози“ се на леђима бивола и других „травоједа“.

perfectafrica.com

perfectafrica.com

Када руча крпеље и остале инсекте са њиховог тела, она ове крупне животиње ослобађа непријатног свраба.

Хигијена зуба и још по нешто

Иако делује застрашујуће, крокодил неће појести ову малу птичицу. Птичица, кљуном оштрим као чачкалица, чисти остатке меса између зуба крокодила и при том се храни.  Али то није крај.

genius.com

genius.com

Египатска звиждовка осети долазак опасности,  почне да „вришти“ и одлети. Тиме алармира крокодила да се склони у воду и избегне опасност.

Мали, али корисни

Позната су многа партнерства у свету инсеката.

Мрави „гаје“  биљне ваши ради медне росе, сока који ваши праве, а за узврат их штите од непријатеља. Неки тврдокрилци живе у гнездима термита и мрава. Верује се да им помажу око обраде лешева.

Термит је блиско везан за једноћелијски организам који живи у његовом пробавном систему – трихонимфу,  која му помаже да свари целулозу из дрвета.

Превоз

biologijazts.wordpress.com

biologijazts.wordpress.com

Ракови самци, који живе у празним љуштурама пужева, на њима носе морске сасе. На овај начин сасе добијају бесплатан превоз до извора хране, а  ракови корисну камуфлажу.