Направили, па музицирали:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ретка прилика да у новембру упознајемо своје село уз сунчан и топао дан: улице, саобраћајнице, паркић у центру села. Овом приликом покушали смо да дамо одговоре на многа питања:

Како се понашамо на јавном месту? Како се понашамо у саобраћају? Шта је безбедно понашање, а шта не? Како изгледа природа у јесен? Како мириши суво лишће? Како разликовати дрвеће и како се  зове? Зашто опада лишће?

Наравно, остало је времена и за слободну игру!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Дани су наставили да буду лепи, а ми радознало истраживали свет око нас. Овога пута научили смо многе нове речи и одговорили на питања:

Шта је долма? Која је лева, а која десна обала реке? Одакле нам долази Бегеј? Које биљке и животиње живе у речи и око ње? Шта је шипак, чему служи? (малчице смо га пробали 😀 )Шта је атар? Шта рибњак? Кога чекамо на чеки? Зашто речна змија кривуда, а риба из језера скаче? Које користи човек има од трске?…. и многа, многа друга…

Сазнали смо како је лепо ваљати се по странама долме, како се може безбедно прећи мост, како се „узверати“, безбедно скочити, и, најважније_како је лепо играти се са друговима у природи! Тада нам не треба ни лопта ни телефон! Довољно је само бити радознао и истраживати…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ово су само неке од идеја, ако имаш  и ти неку  – допиши испод чланка.

Уживај!

УРАДИ НЕШТО ПО ПРВИ ПУТ : пољуби небо, протрчи испод дуге, заустави кишу тако што ћеш се вртети у круг, дозови кишу певајући, ходај унатрашке док лижеш сладолед, поједи целу чоколаду, поклони своју играчку, измисли робота који ситни смеће, загрли свет,…

ПОДСЕТИ СЕ: како травке голицају табана, како миришу ноћне фрајле, која се сазвежђа могу видети на летњем небу, како можеш направити своју личну дугу, …

ПРОНАЂИ: одакле долазе свици, где храну односе мрави, детелину са четири листа, најстарију породичну фотографију, своју прву играчку, најмириснији цвет, …

Нико ником не наређује,  ништа се не мора, а ако примениш у лепу особу израстеш.

ПДФ: Мала азбука среће

1. Гусеница има 3200 мишића више него човек
2. Печурке расту и након што су убране
3. Медвед има 42 зуба
4. Мрави се протежу када се ујутро пробуде
5. Стопало и подлактица су исте дужине
6. Лимун садржи више шећера него јагода
7. Мачке имају преко 100 гласних жица
8. Краву је могуће водити горе, али не и доле
9. Жабе не могу да гутају отворених очију
10. Слонови не могу да скачу
11. ¼ наших костију је у ногама
12. „Трен“ је у ствари један стоти део секунде
13. Свој рођендан делиш са још 9 милиона људи
14. Један гоогол је број 1 и 100 нула
15. Жабе не пију воду, оне је апсорбују кроз кожу
16. Колибри је једина птица која може да лети у назад
17. Јагода је једини плод чије се семе налази споља
18. Црно на жутом су две боје са најјачим утиском
19. У шпилу карата, једини краљ без бркова је краљ срце
20. Кожа је највећи орган људског тела
21. Амазонске кишне шуме производе половину кисеоника на планети
22. Пиринач је основна храна за 50% светског становништва
23. 111 111 111 x 111 111 111 = 12 345 678 987 654 321
24. Шкорпије сијају под ултра љубичастим светлом
25. Пацов и жирафа могу издржати дуже без воде од камиле
26. Сова не може да помера очи
27. Лубеница је поврће, парадајз воће
28. Мед је једина храна која се не квари
29. Пужеви могу спавати и до три године
30. Топла вода се смрзава брже од хладне
31. Коале не пију воду, течност добијају из листова еукалиптуса којима се хране.
32. Плави патлиџан припада породици чичака
33. Кртица може за једну ноћ да ископа тунел дуг око 70 метара
34. На сваког човека има 200 милиона инсеката
35. Игуана може да остане под водом 28 минута
36. Лимун има више шећера од јагоде
37. Леворуко је 11% људи
38. Највећи број рођених је у августу
39. Ако покушате да кажете азбуку или абецеду без померања усана или језика свако писмо ће звучати исто
40. Најмање костију у људском телу налази се у уху
41. Пауци су пауци, а не инсекти
42. Мачка проведе 66% свог живота у спавању
43. Сваки пут када видите пун месец увек видите исту страну
44. Ако саберете бројеве од 1 до 100 узастопно ( 1+2+3+…) то износи 5050
45. Ватра се обично брже креће узбрдо него низбрдо
46. Мрави се протежу када се пробуде ујутро
47. У свемиру нема звука
48. Фламингос савија колена у назад
49. Људско око може да разликује око 10 милиона различитих боја
50. Поларни медведи су највећи копнени предатори на земљи
51. Цео дан на Месецу, од једног изласка Сунца до другог, траје у просеку 29,5 дана на Земљи
52. Глечери чувају 75% свеже воде
53. 70% кисеоника на планети произведу океани
54. Вода коју пијемо овде је већ 3 милиона година
55. Постоји више живих организама у кашичици земљишта него што има људи на Земљи

Окружени људима који се разликују по: националности, вери, култури, обичајима, васпитању, изгледу, степену образовања, људима који не могу да потрче, виде, чују, ухвате, изговоре као ми,…  Родитељи су током година изградили ставове према разликама. У школи се тај пут наставља. 

Ми смо савладали све препреке, али, опет се појаве проблеми. Ситнице, без великог повода, порасту. Заборавимо шта је стрпљење, како саслушати, како рећи а да не увредимо и повредимо друга. Један такав догађај у одељењу који је узео маха, морао је бити санкционисан. 

Подсетили смо се шта је то толеранција тако што су „кажњеници“ имали задатак да заједно седну, договоре се, поделе посао и за одређено време припреме презентацију са темом „ТОЛЕРАНЦИЈА“. Свему је претходио Час одељенског старешине.

Писана припрема

Толеранција, ученичка презентација  

  Толеранција from NatashaBN

Презентација у ПДФ

Драга личност мог детињства

Сваку ноћ пре спавања сетим се лепих ствари и људи који су ми живот учинили срећнијим.

Никада нећу заборавити мог деда Новицу. Имао је браон очи, седу косу и био изузетно висок. Често сам одлазио код њега а он би ме дочекао са пуно слаткиша и испуњавао моје жеље. Први пут сам са њим отишао на Тису, на пецање. Он ми је помагао да поставим пецаљку и, знам да не звучи баш лепо, али научио ме је да ставим глисту на удицу. Првог момента сам помислио  – Јадна мала глиста-, а већ следећег, када сам уловио рибу, нисам мислио тако, нисам ни мислио о глисти.

Мој деда је разне ствари за мене урадио. Када ми је направио чамац, цео дан ме је возао. Једном смо се договорили да редовно једем сладолед тако да мама и тата не знају, и то у децембру! Иако је деда Новица имао седамдесет осам година, шта год желим, он би ми испунио. И када год бих угледао браон кожну јакну, знао сам да то деда долази и увек бих га из трка загрлио.

Деда ме је тако једном позвао и дао ми пецаљке, удице, блинкере и још много чуда. Рекао ми је: „Ово је за тебе, да ти пецаш, немој ником то да дајеш!“ Деда се тешко разболео. Није могао да дише, да једе. Од мене је тражио крушку. – То је то! – за мог деду крушка коју је само пробао. Празне кутије лекова, покривен болнички кревет, то је све што је тог дана остало од њега.

Увек када вадим бицикл из шупе запнем за пецаљке и сваки пут као да је он ту, поред мене као и ствари које је оставио само мени: ћебе којим се покривам, црвени дечији камион, … Сваки пут кад отворим орман осетим његов мирис јер чувам његову омиљену јакну.

Колико год ми је жао што га више нема, толико сам срећан што сам га познавао, што ми је био род.

Proleće

Mnogi vole dugu, hladnu zimu ili toplo, sunčano leto. Retki su oni koji vole sumorne jesenje dane. Rascvetano i raspevano proleće, opet, mnogi vole.

Ne bih govorio istinu kada bih rekao da mi je proleće omiljeno zbog toga kako mi izgleda ulica. Ona je bez drveća, cveća, golišava, u betonu. Proleće volim jer je ono uvod u leto, ali i nekih drugih stvari.

Zaista mnogo vremena provodim u prirodi, na salašu, nedaleko od Tise, u kući moje bake pokraj Belog jezera. Svež vazduh ispunjen zujanjem mušica pun je mirisa rascvalog bagrenja i zove. Blagi vetrić pravi lagane talase po jezeru i tek koja riba iskoči i poremeti moje lenjo gledanje ovog vodenog prizora. Od nekud se pojavi mačka sa svoja dva mačeta i legne ispod drveta višnje. Zatim radoznalo pogleda u krošnju uznemirena glasnim cvrkutom tek doseljenih ptica. Vrbe su obukle svoju zelenu odeću, granama miluju zemlju i vodu, spremne da nahrane divljeg zeca, malog ježa, pa čak i lisicu.

Pošto imamo plastenike, proleće označava sadnju u njima, zbog čega nisam baš najsrećniji. Zato ću uživati u ovom divnom danu i udisati miris cveća, presrećan što je priroda svojim prolećnim dahom probudila sve, pa i mene.

Cvet

Ja sam, ljudi,  lepo cveće

Složiti se svako hoće,

Još bih lepši cvetak bio

Da me neko nije naljutio

I Ljutić me prozvao.

Sam sam jeo, sam sam pio

Od kad sam se rodio,

Ali volim da se mazim

Pa mi  moja majka tepa:

„Cvete mili, Majčina dušice!“

Tata kaže da sam snažan i odvažan,

Da mi pogled suncem sjaji –

Suncokret sam ja u travi!

Razno cveće ja sam bio,

Od kad sam se rodio,

Sreća mene uvek prati,

Pa se nadam da će tako i ostati –

Da me niko neće ubrati.

Milica Ninković 

Ljubav na prvi pogled

Bilo je to prvog dana u školi

kad prestaje duša da boli.

Zaljubio se dečak u lepoticu

malu pametnu devojčicu.

Posle škole išli su zajedno do kuće

drže se ruke sve dok ona u kuću ne uđe.

U školi svi ih zadirkivali

ali zajedno su i ruke prali.

To je ljubav na prvi pogled

velika kao gledati kroz dvogled.

Ognjen Nadaški  

Brat

Ljubav je moja

ko more duboka

sjajna ko zvezda

na nebu visokom.

Toliko volim

te oči sjajne

i ruke male

koje me maze.

Okice najlepše

male i sjajne

ukras su lica

iz moje bajke.

To lice na svetu

meni najdraže

kratko i jasno

brat se zove.

Dunja Savić 

Ljubav na prvi pogled

Na leto, kad sam bio mali,

ugledah auto na paradi.

A na toj paradi –  devojku lepu kao ruža.

Prva ljubav to je,   ali između nas nešto se muva.

To je bio dečko –  viši i lepši od mene.

Ja sam bio skrhan kao staklo ali oporavih se lako,

na ulici sretoh Milicu, ljupku kao ljubičicu.

Nemanja Milovanović

Dve čarape

Srele se dve čarape,

na dečijoj nozi.

Bile su male

i uvek su se međusobno zvale.

Odluči jednog dana čarapa leva

desnoj čarapi pesmu da peva.

Pesma je bila lepa kao šećerna repa

koja hoće svoga korena da se dočepa.

Iako su  čarape bile jedna na levoj a druga na desnoj nozi,

opet su živele zajedno u slozi.

Ognjen Šojić 

Ona i Ognjen

Bila jednom jedna mala,

pa se u Ognjena zaljubila.

Nije šala,  to je bila

ljubav prava.

On je pravi dar.

On je car.

Bilo je veliko

kao da je ljubav prava .

Al se brzo  uništila.

Zašto ne zna niko.

Tijana Kovač

Pesma o Caci

Postoji jedna mala maca,

ime joj je Caca.

Od lepote njene svi su mačori,

bili omađijani kao matori.

Lepa Caca ulicom šeta,

a za njome ide četa.

Od sve muke silni mačori,

napraviše gužvu u koloni.

Lepa Caca repom maše ,

I ne brine za udvarače.

Sad se gladi i umiva,

dok gomilu propitkiva.

Ko će biti Cacin dasa,

da sa  njome nađe spasa?

Elena Božin

Stvari jedne ljubavi

Ima  jedno oko lepo

i duboko kao  more

plavo

ne izbija mi iz glave.

Volim te njene kose duge,

što po travi kao po nekoj mekoj spravi

gazi

volim što cveće voli

pa na njega miriše.

Hoću da vam kažem,

neću da vas lažem,

tu se neka  ljubav rađa

– to je moja Dunja.

Stefan Vukajlović 

Дан први

Устала сам са главобољом и уморна. Болело ме је све. Температура је брзо дошла. Знала сам и пре него што су ми избиле по кожи. Богињееее… О, не! Већ неколико другара у разреду је имало богиње и знала сам да их могу добити и ја. Прво је кренуло са неколико црвених тачкица, као ујед комарца. Како време пролази има их све више, и свуда. Ипак, надала сам се да ће ме заобићи. Нисам те среће. Од овог јутра и ја сам на дугом одсуству из школе. 

Дан други

Све ме сврби. Нервозна сам због тога, а бесна што оно од јуче није сан. Богиње су се рашириле по мом телу. Оне тачкице на стомаку од јуче почеле су да бубре и да се пуне течношћу. Сврби ме глава, страшно. Али најстрашније је што су почеле да се појављују по лицу. Ужас! Нос ми је у  црвеним сврбећим тачкама! Мама каже да се ни случајно не чешем и тапка ме нечим белим. Прија ми то хладно. Знам да не би требало да се чешем и без упозорења. Подсетник ми је ожиљак који је остао на образу другарици из разреда. 

Дан трећи

Освануо је дан још ужаснији од јуче. Ноћ сам провела немирно. Од јутрос су ми и ноге,  и руке,  и сваки део тела препуни богиња. Сврби и изазива нервозу. Не могу ни да седим ни да стојим. Докторка каже да три недеље нећу моћи у школу, најмање. Мени је већ данас досадно без другара и школе, како ћу издржати још двадесет дана? Заразна сам, нико ми не долази у посету. Гледам другове који иду у школу. Да немам богиње била бих са њима. А оне су све ружније. Оне које су прве изашле сада су пуне неке  мутне течности и баш су набубриле. Богиње од јуче сада изгледају као мали пликови.

Прија ми туширање и прање косе. У тим тренуцима ме не сврби. Идем да покушам да спавам. Лаку ноћ!

П.С. Јавићу се када оздравим, нисам баш расположена ових дана.