Живот у школи – На путу од школе до куће

Наше учешће у саобраћају је велико, познавање правила је изузетно важно, и баш због тога се о томе много прича у школи, испеване су многе песме, полицајци нам редовно држе часове, а путем телевизије се други учесници у саобраћају упозоравају да обрате пажњу и воде рачуна о нама – деци.

Али, ако сте мислили да ћемо вам сада Алекса и ја причати о правилима понашања у саобраћају, нисте у праву. Овога пута подсетићемо вас на неке ситуације на путу од куће до школе и од школе до куће које баш нису везане за саобраћај, али се дешавају врло често, а ми ни не обратимо пажњу колико је важно.

Баш је лепо бити фин

На путу до школе или куће срећемо многе људе; неке познајемо, неке не. То су наше комшије из улице, познаници наших родитеља, трговац из оближње трафике или продавнице, сусед из улаза зграде, комшија са којим заједно идемо лифтом,…Ма колико да смо заузети причом са другом, или смо још увек поспани, понекад тужни или уморни, не треба заборавити на једно кратко „Добро јутро“ или „Добар дан“. Ово нам неће узети пуно времена, али ће показати наше лепо васпитање и, свакако, оставити леп утисак о нама. Родитељи ће бити изузетно поносни када им комшија каже лепе речи о теби.

Именица –  корпа, служба – чувар наше околине

Нисмо гладни, али тако прија чоколадица, грисине или сокић док идемо ка својој кући или у школу! Док у веселом разговору са другарима идемо улицом и сладимо се, врло брзо нам у руци остане само амбалажа. Не смемо ни на тренутак заборавити чему служи корпа за отпатке. Па само име каже – за одлагање онога што нам не треба! И зато – дај свој допринос очувању наше планете, будимо одговорни, не дозволимо да се наша прелепа планета угуши у разним кесицама, пластичним флашицама или лименкама.

Чујемо се и када причамо тише

У друштву је најлепше!

Пут од куће до школе или школе до куће чини се много краћим када не идеш сам. Док ходамо причамо своје доживљаје, препричавамо занимљив филм који смо гледали, причамо шале и смејемо се, смејемо, смејемо…Понекад и певамо! У овом добром расположењу може се десити да заборавимо чињеницу да нисмо сами на улици, да смо можда гласнији него што је пристојно или смо се раширили преко целе улице. Потребно је, без обзира колико смо занети причом,  обратити пажњу на то да тротоаром иду и други, неким својим путем, понеко уморан, понеко тужан,  и да баш нису расположени да се гурају између нас, а могуће је да им и наши повишени гласови не пријају онако како то нама звучи. Поштујемо људе око себе и они ће поштовати нас!

Advertisements
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: