( Свака сличност са стварним ликовима и догађајима је намерна)
Све је кренуло случајно, а сада је свакодневна одељенска игра. Но, кренимо редом.
Појава кликера у разреду била је намерна – требали су да донесу од куће за сваку групу по неколико – радили смо огледе на часовима Природе и друштва. Једно време нико их није помињао; виђали су се, ту и тамо у нечијој перници, закотрљали по клупи док се тражила гумица,…
Пре нешто више од месец дана, након звона за почетак часа, отварам врата учионице, видим ствари по столовима и столицама, јакне уредно висе на чивилуку, а деце нема. Тек када сам затварала врата, угледам их уредно сложене ( мислим на своје ђаке) како седе, а понеки и леже на поду. Тихо комешање и погледи упрти у неку тачку између ламперије и пода нису прекинути мојим уласком. Нису ме ни чули. Када сам примећена, растрчаше се до својих клупа, гурајући руке у џепове.
Е, сад, морала сам да одлучим да ли ћу због своје радозналости изгубити део часа, или ћу радити математику као да ништа нисам видела.
Радозналост је победила.
А они, … Они су само чекали да их погледам, довољно ме већ знају ( читају ми сваки поглед, сваки покрет ) и у глас креће прича са свих страна учионице. Од свега, препознах речи „кликери“ и „рупа“. Када се метеж смирио, схватила сам – знање стечено у школи као и начин како се промишља, расуђује,…, успешно су употребили за ову игру:
– Све о врстама кликера и начину игре сазнали су од родитеља и стријих. Било је потребно ИСТРАЖИТИ.
– Различите врсте кликера вреде различито. Било је потребно ИДЕНТИФИКОВАТИ, ОПИСАТИ, РАЗЛИКОВАТИ, ПРОЦЕНИТИ, КЛАСИФИКОВАТИ. Подсетили су ме и показали своје љубимце: све шарене стакленце, пуњенац, порцеланац, троперац, шестоперац, и џомбу, и малишу,…
– Са прикупљеним кликерима игра може да почне. Потребно је савладати правила. И у игри ОДМЕРИТИ, ПРОСУДИТИ, НАПРАВИТИ ПЛАН, ПРЕДВИДЕТИ,..
– Била је потребна још само рупа. Дани је кликер бацио увис и он се котрљао по учионици. Негде се зауставио и сви су кренули у потрагу. Нашли су га у рупи између ламперије и пода, тачно између друге и треће клупе. Одлично – ево примене наученог о кретању!
Можда игра кликерима није васпитно пожељна због правила која су слична неким играма за одрасле, можда ће неко погрешно схватити, али у одељењу се кликерима играју дечаци и девојчице подједнако, кликери мењају власнике што у игри што у размени, и нико, никад, ником није нешто замерио.
А час математике смо урадили и тог дана, али и наредних. Успешно. Чак врло успешно. Кликери су нашли место у једначинама и неједначинама, здружили се са, омиљеним нам, чоколадицама у златним папирићима.
Сада само чекамо писмени. Надајмо се да ће кликери донети потребну „победу“.
За оне који желе да сазнају више о кликерима, ево приче из Политикиног забавника „ГДЕ СУ НЕСТАЛИ КЛИКЕРИ“
