Сваки родитељ жели да школовање његовог детета прође што лакше, без много проблема, стресних ситуација и непријатности.
Чак и када су услови у школи најбољи, када је родитељ задовољан избором учитеља или наставницима који предају његовом детету, децом која су другови његовом детету у одељењу, десиће се да дође до неких проблема.
Ти проблеми могу бити: број обавеза, количина домаћег задатка, метод рада учитеља/ наставника, али и број ученика у одељењу, динамичност у раду или галама у одељењу (ако је дете повучено), правила која учитељ/наставник постави или однос другова ( ако је дете „живље“ ), итд.
У жељи да свом детету олакша школске дане, родитељ, понекад несвесно, „ускаче“ у његове ципеле, креће да „поправи“ оно што узнемирава његово дете, притом заборављајући неке важне ствари:
Живот је изазов! Ако од малих ногу не научимо самостално да се суочавамо са изазовима које пред нас поставља живот у различитим ситуацијама, како ћемо то радити као одрасли?
Живот није потпуна тишина, он је испуњен „звуцима“ које стварају други, али и ми са њима. Заједно стварамо животну хармонију. Од малена се учи да се слуша да би се чуло, да разликујемо „ креативну галаму“ од буке коју неки стварају, да правимо разлику између та два, али и да знамо да се изборимо за тишину која је, понекад свима потребна.
Живот је борба! Ако, као дете, не научимо да се изборимо за своје место у групи, али и да ту позицију одржавамо, као одраслима ће нам то бити знатно теже.
У животу нећете увек бити уз своје дете; Х. Џубран каже : „Ви сте лукови из којих се деца ваша попут живих стрела одапињу напред.“ Мале животне школе приближиће стваран свет детету, свет у коме се са проблемом мораш суочити сам, а уколико ти треба помоћ, мораш знати од кога да ту помоћ потражиш.
…
