Не мора дете баш све да чује

quiet-girlНа самом почетку ових писанија, поменух избор учитеља. Од много бирања може да заболи глава, а опет да не направимо прави избор као родитељи. Свако од нас је био дете, срели смо се на свом путу одрастања са много просветних радника, али учитељицу/учитеља памтимо врло добро.

Учитељ од првог наставног дана првог разреда постаје, хтео то родитељ или не, велики ауторитет детету. Дете се угледа на њега, понавља речи, реченице, прихвата без поговора и провере као тачно, све оно што од њега/ње чује, верује свим срцем, и поклања своје срце.

Као што ће свако дете рећи да је баш његова мама најлепша на свету, да најлепше кува, прича, пева; да је тата најхрабрији или најспретнији, највиши, најснажнији, тако ће и за учитеља говорити да је најпаметнији. Ово су чињенице и родитељ може да направи велику грешку ако буде незадовољство избором учитеља, а касније и радом учитеља, изражавао пред дететом. Дете ће се наћи између две ватре:  прва је љубав и оданост према родитељима, а друга чудна, али опет врло јака веза са учитељем. У овој ситуацији из целе приче само ће дете бити повређено.

Ако нисте задовољни, уколико између Вас и учитеља дође до несугласица  то, свакако, треба решити без знања детета.

Advertisements
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: