Пут од куће до школе

У прво време, уколико Ваш првак не зна пут до школе или нема другова из комшилука који иду са њим у одељење, школу, неопходно је обезбедити неког ко ће дете испратити. Но, не заборавимо, само у прво време! Изузетак су они ђаци који из посебних разлога морају да имају свакодневну физичку подршку одраслих.

Дешава се да маме, из само њима знаних разлога, прате своју децу све до учионице, грле их и љубе без престанка све док не дође учитељ на час. Кажем, само њима знани разлози, јер обе смене школе почињу при дневној светлости, свака мама зна где ће и са ким њено дете провести време, и зна се да се, након наставе, свако дете враћа својој кући – не задржавамо децу током ноћи у школи. Онда те исте маме стрпљиво чекају испред школе, или у школском дворишту да се настава заврши,  па онда, пуне бриге за своје чедо, понове поступак грљења и љубљења одводећи дете из школе. Е, како почну, маме  тако и наставе , па се прича продужи све до трећег па чак и четвртог разреда када се зачуђено запитају зашто им дете бежи на другу страну улице или крије колико часова има по распореду. Ни тате много не заостају! Аутомобилом, мотором или бициклом, допратиће свог првака све до улаза у школу. Поред љубави, ту су и врло „практични“ разлози као оправдање за овај чин – пада киша, торба је данас тешка, посвађао/посвађала се да другарицом/другом, појуриће пас, и мноштво других. Поносни очеви су, као и маме, спремни да ритуал довожења продуже све до виших разреда.

Без намере да неког вређам, родитељску љубав омаловажим, овај текст сам написала са намером да се сагледа све ово и из другог угла.

У почетку, детету прија сва ова пажња. Како време одмиче и дете бива старије, јавиће се више сценарија:

a)      Дете ће се у потпуности препустити родитељу и у потпуности повући у себе, постати несигурно и уплашено идејом да оде негде ( излет, екскурзија,..) без родитеља, неће стећи другове, нити искуство заједничких „путешествија“ и играрија, а  могуће и да буде изложено подсмеху вршњака

b)     Потиснуто од стране родитеља који га спутавају својом превеликом бригом и контролом, дете ће променити понашање,  тражиће начина да дође у центар пажње, „вентил“ за пражњење ће бити у одељењу, на ходницима,  у  лошим односима са другом децом

Advertisements
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: