Вук, лисица и гавран; народна басна

Путовали вук и лисица, пошто су се побратимили, по једној планини, док опазе гаврана гдје пут њих лети и у кљуну ношаше комад меса, и паде на врх једне букве. Рече лисица вуку:

– Хајдемо му се приближити, не би ли срећа донијела да му испадне које парче меса, па бисмо братски подијелили.

Одоше. Вук стао наспрам гаврана, па га гледа гдје онај комад меса између чапака потеже, а лисица легла испод оне букве држећи главу навише и гледајућ гаврана; па пошто видје да месо не пада, пође те пришапта вуку:

– Наругај му се што не зна пјевати; реци му да је срамота што никакве пјесме не зна.

Вук послуша те укори гаврана, а он се нађе увријеђен па ће рећи:

– Не може се, вуче, гладан пјевати, ама сад кад сам се најио, вала ћу запјеват да знаш да умијем; а ово што ми је остало сад ће ми и жена долетјети, па нека и она руча.

Гракне и као да његовим гласом жену зове, а уто комад му меса низ букву паде таман лисици под зубе, а она га шчепа, па побјеже у шуму; а и вук потрча онамо гдје је месо пало, кад ни меса, ни лисице, ни гаврана…

Advertisements
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: