Невјера страда; народна басна

 Састали се јазавац и лисица да заједно иду у чету. Запитаће лисица јазавца:

– Колико имаш вјештина, ти јазо?

Одговориће јазавац:

– Имам три вјештине.

– Ја имам седамдесет и седам вјештина – рећи ће лисица.

Елем, како му драго, пођу својијем путем, и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета. Јазавац и лисица употребише сву своју вјештину да се наједу, а да се не ухвате у гвожђа, али се некако лисица ухвати.

– Шта ћу, мој јазо? – запитаће лисица.

Јазавац ће јој рећи:

– Добро! Кад дође ловац, а ти се умртви и ничим немој макнути; ловац ће помислити да си мртва, па ће пометнути струку и пушку, те одапети гвожђа, а ти онда бјежи!

Тако и буде. Пошто осване, ловац пође да обиђе гвожђа; лисица га опази, па се умртви. Ловац дође до гвожђа и турне ногом лисицу, но лисица се не помаче.Ловац потури пушку и струку, те одапне гвожђа и поче поново запињати, а лукава лисица утече. Опет се састаше лисица и јазавац. Рећи ће лисица смијући се:

– Добру ти вештину показасмо, мој јазо!

Јазавац:

– Баш добро!

Пођу лисица и јазавац даље, и шуљајући којекуда, наиђу опет на стрвину, ђе бјеху и гвожђа запета. Несрећна се лисица опет ухвати у гвожђа.

– А сад, јазо, шта ћу од живота? – запита лисица јазавца.

Јазавац јој одговори:

– Ти кажеш да имаш седамдесет и седам вјештина, па само једну употреби и избавићеш се.

Лисица:

– Кажи, јазо, и твоју вјештину, биће ми штогођ боље.

Јазавац јој рече:

– Кад дође ловац, ти се играј около њега, увијај му се около ногу, и радуј се уза њ; он ће мислити да си ти однекуд питома лисица па те неће убити. Па кад те пусти из гвожђа, а ти бјежи!

Јазавац отиде, зора се укаже, ловац се приближи гвожђима, опази лисицу ухваћену у гвожђа, па брзо дође до гвожђа. Лисица се стане радовати около њега. Ловац, збиља, помисли да је то однекуд питома лисица те почне и он руком лисицу мазити, одапне гвожђа и лисицу ослободи. Лисица се, и ослобођена од гвожђа, око ловца радоваше, док ловац поче поново запињати гвожђа. Лисица, чим виђе своју згоду, утече. Опет се лисица састаде са јазавцем, и пођоше на свој пут.

Идући тамо-амо, набасају опет на стрвину, ђе су и гвожђа била запета. Еле, тамо-амо, несрећом ухвати се јазавац у гвожђа.

– Шта ћу, лијо? – питаше јазавац лисицу.

Лисица му одговори:

– Ту сад! Ја сам то и тражила!

Јазавац ће опет:

– Немој тако, моја лијо! Знаш како смо ухватили вјеру да једно другом у невољи помажемо; покађи ми и твоју коју вјештину, да ако ми поможе.

– Ја немам за тебе ништа; оно што имам вјештине, то је за мене – рећи ће лисица.

Јазавац опет рече:

– Ја имам још само једну вјештину, али ко зна хоће ли ми помоћи, него те молим, примакни се да се пољубимо и да се опростимо.

Лисица се примаче, а јазавац лисицу ћап за гушу. Лисица запомаже:

– Пусти, јазо, шта учини?

Јазавац вели:

– Заједно ћемо овђе чекати ловца, лијо!

Ујутро рано дође ловац, и види ђе држи јазавац лисицу, па повиче:

– Држи, јазо соколе! Ловачку ти вјеру дајем, тебе ћу ослободити!

Дотрча ловац, те лисицу уби пушком, а јазавца опрости гвожђа и пусти га на слободу.

Advertisements
Претходни чланак
Поставите коментар

2 коментара

  1. Jana999

     /  13. априла 2012.

    Koja bi narodna poslovica ovoj prici nastojala?

    Одговор
    • Па, има неколико које би могле одговарати:
      – Ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.
      – Ко другога вара и њега ће други.
      – Учини добро, не кај се,
      учини зло, надај се!
      – Како је радио, онако је и прошао.
      – Од невоље нема школе боље.

      Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: