Десет највећих заштићених области на Земљи

Владе појединих земаља улажу велика средства како би се заштитиле одређене области и на тај начин сачувале њихове природне и културне вредности. На свету постоји више од 160.000 места под заштитом, која покривају 10 одсто површине планете.

Ово су највеће међу њима.

1. Североисточни гренландски национални парк

(површина: 927.000 км2)

Будући да обухвата читав север Гренланда, ово је и највећи национални парк на свету, а о томе колико је пространство у питању говори и податак да је његова површина већа од 163 од укупно 194 земље колико их постоји на целом свету. Овај национални парк насељавају поларни медведи, моржеви, артктичке лисице, снежне сове и многе друге врсте од којих су неке и угрожене. Овај национални парк је створен 1974, с тим што је у међувремену прошириван, а 1977. је проглашен за међународни резерват биосфере.

2. Чагос парк морског и подводног света

(површина: 545.000 км2)

Територија највећег морског парка на свету је под патронатом Велике Британије и представља највећи резерват поморског живота на планети. По својој површини је већи од територије Француске, а налази се на 500 километара јужно од Малдива. У овом резервату налази се и седам атола, коралних острва, чији је подводни свет међу најлепшим и најразноврснијим на свету и игра круцијалну улогу у очувању подводног екосистема. Чагос је станиште за више од 1.200 врста корала и разних риба, а у овим водама живи и једна од најугроженијих врста морских корњача.

3. Заштићена област острва Феникс

(површина: 408.250 км2)

Ова област смештена је у Републику Кирибати и највећи је резерват подводног живота на Пацифику. За ову област везана је и једна мистерија која се тиче нестанка чувене авијатичарке Амелије Ерхарт из 1937. за чији се авион верује да је нестао управо у овим водама. На пет од осам острва, колико их се налази под заштитом, налазе се изузетно ретке и угрожене врста птица које привлаче велику пажњу туриста и истраживача, који могу посетити одређене области на острвима само уз посебне дозволе.

4. Папанаумокуакеа

(површина: 360.000 км2)

Већина туриста која одуена Хаваје чује причу о овом резервату, а многи га и посете јер посетиоцима нуди сусрет са чак 7.000 разлилчитих биљних и животињских врста, цвеће најживљих замисливих боја и опојних мириса, као и упознавање са угроженом врстом фоке „хавајски монах”. Интересовање за стављање ове области под заштиту показао је још 1909. бивши амерички председник Теодор Рузвелт, да би то готово сто година касније и остварио Џорџ Буш 2006, а бригу о средствима уз помоћ којих се одржава резерват воде министарство трговине и министарство унутрашњих послова САД.

5. Велики корални гребен

(површина: 345.400 км2)

Једна од најзанимљивијих природних атракција Аустралије свакако је Велики корални гребен, који уједно представља и највећу скупину корала на свету међу којима живе неке веома егзотичне врсте. Ова област проглашена је за национални парк будући да су корали који га насељавају почели рапидно да нестају услед загађења, али га и данас посећује велики број туриста и сурфера, који се ипак морају придржавати неких строгих начела приликом посете парку. Велики корални гребен лоциран је недалеко од обале Квинсленда, а ланац од 900 острва и 2.900 индивидуалних гребена протеже се дужином од 2.600 километара. Само од туризма у ову област се на годишњем нивоу слије милијарду долара.

6. Каванго Замбези

(површина: 287.132 км2)

Ова заштићена област протеже се на неколико афричких држава укључујући Анголу, Боцвану, Намибију, Замбију и Зимбабве. Неколико националних паркова је обухваћено овом облашћу, укључујући Национални парк Чобе, Хванге, Окаванго Делта и Викторијине водопаде. Каванго Замбези је направљен са циљем да се подстакне прекогранични туризам и миграција сисара из једне земље у другу. Биолошки ресурси ове области подразумевају и једну од највећих колонија популације слонова на афричком континенту.

7. Галапагос морски резерват

(површина: 133.000 км2)

Острва из овог архипелага су лоцирана на 1.000 километара од обала Еквадора, а резерват је дом великог броја ајкула, китова, корњача, риба и морских ража. Ова област специфична је и због мешања топлих и хладних морских струја, као и слатке и слане воде због чега је насељавају неке веома специфичне врсте. Чарлс Дарвин је управо на Галапагосу проучавао развој врста који је касније документовао у својој “Теорији еволуције”. Највећу претњу одржању биодиверзитета овог резервата представља илегални риболов, а на мети криволоваца најчешће су јастози, морски краставац, туна и неке врсте ајкула.

8. Велики Лимпопо парк

(површина: 99.800 км2)

Овај национални парк се и даље проширује, а за сада покрива део територије Мозамбика, Јужноафричке Републике и Зимбабвеа које су ујединиле својих десет националних паркова. Међу животињским врстама које насељавају ову област су афрички слонови, жирафе, афрички леопарди, тачкасте хијене, бели носорози, мунгоси и гепарди. Туризам је веома развијен на подручју овог парка, а организују се разне сафари туре. Осим стандардних тура џиповима, постоје и туре кануима, планинарске и пешачке туре током којих посетиоци могу да уживају у разним активностима, као и да прате кретања крда слонова.

9. Национални  резерват Ер и Тенер

(површина: 77.360 км2)

Лоциран је на територији државе Нигер и под заштитом је Унеска. Назив потиче од комбинације две области преко којих се простире, источне половине Ер планина и западног дела Тенер пустиње (која припада Сахари). Резерват је подељен на уточиште за угрожене врсте у коме су услови живота строго контролисани и забрањен је приступ посетиоцима, као и на природни резерват који је могуће посетити. Још једна од специфичности овог резервата су разне врсте дина, пећина, усека, кањона, скривених водених пећина, платоа и других географских елемената какви се срећу само у овом делу света. Ту се налазе и планине од плавог мермера, као и живе дине које својим померањем константно мењају изглед крајолика.

10. Национални парк Врангел – Св. Елијас

(површина: 53.321 км2)

Овај национални парк успостављен је 1980. године и смештен је на југу Аљаске, највећи је ове врсте у Америци, а његова површина једнака је површини девет америчких држава. Планина Свети Елијас је друга по величини и у Канади и у Америци, а чак 16 врхова који су највиши у САД могу се видети у овом парку. Пејзажи подсећају на Швајцарске Алпе.

Чланак у потпуности преузет са  http://www.ekopedia.rs/

Следећи чланак
Поставите коментар

1 коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: