Светски дан животиња, 4.октобар

Данас се обележава Светски дан животиња. Сврха обележавања је скретање пажње  на неправде које  човек свакодневно наноси животињском свету. Нажалост, данас на нашој планети имамо преко 40 хиљада угрожених врста животиња.

Према званичним подацима комитета УН задуженог за заштиту животиња из природе свакога дана нестане око 100 животињских врста. Разлози за ову страшну ситуацију су бројни:

  • освајају се све веће површине копна  и мора ради веће зараде компанија за производњу хране и компанија за експлоатацију руда,
  • нехуман лов, неконтролисан лов, лов из задовољства
  • коришћење животиња у медицинске сврхе, … и многи други, ни мало лепи и хумани разлози.

Критично угрожене врсте

Животињске врсте које се суочавају са  неминовним истребљењем су велике панде, тигрови, морске корњаче, велики примати, слонови и носорози.

                    

Пандама је смањена површина на којој живе за  половину и преостало их је само 1600 – 1800 јединки. За око 160-180   панди, станиште је зоолошки врт.

                     

Тигрови су већ скоро истребљени. Иако постоји 8 подврста, три подврсте ове највеће дивље мачке не могу одавно да се виде, а ни њихове фотографије. Тигар са Балија, Јаве и Каспијски тигар нажалост више не постоје. Свих 5 преосталих врста су угрожене, 3 критично. У природи је остало мање од 6 хиљада јединки а њихов број и даље опада.  Пре једног века било више од 100 000.

   

                     

Морске корњаче великом брзином нестају из својих вековних станишта највише због криволова а затим и због загађења. Значајан број страда у рибарским мрежама великог броја рибарских бродова који све више прете целокупном морском свету. Чак шест од седам подврста морских корњача сматра се критично угроженим.

        

Велики примати нестају, највише, због смањења животног простора. Шимпанзе ( сл.1 )гориле -мање од 650 их је остало на целој Планети ( сл.2 )бонобо – подврста шимпанзе која живи на подручју Конга ( сл. 3 ),  а посебно орангутан –шумски човек на језику домородаца ( сл.4 ), остају без својих природних станишта што због све веће употребе  шумских пространстава, честих ратова на тим подручјима, шумских пожара и друго.

                    

Слонови, и афрички и азијски остају без својих станишта „захваљујући“ дрвној индустрији. Шуме се без икаквог плана крче ради прераде дрвета, али и већих обрадивих површина за производњу хране. Иако знатно мање него током историје, ловокрадице и даље, због новца, немилосрдно убијају највеће копнене сисаре.

                     

Носорози се, такође,  налазе на црвеној листи најугроженијих врста. Њих данас готово и нема изван националних паркова и резервата. Један од главних разлога због којих се лове су веровања у неким културама да рогови носорога имају медицинску вредност и да лече неке болести.

Посетите :

http://animal.discovery.com/animals/

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/

              

Претходни чланак
Поставите коментар

1 коментар

  1. Сузе слоновске | Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: