Језици који полако нестају

Сваких 14 дана нестане по један језик. До почетка следећег века вероватно ће ишчезнути скоро половина од отприлике 7.000 језика који се говоре на планети, јер многе заједнице дају предност енглеском, мандаринском или шпанском у односу на свој матерњи језик. Шта се губи када један језик утихне? (  Језици који нестају, Рас Рајмер )

Уместо да подстакне светску јавност да делује, предвиђање да би до краја овог века 90 одсто језика могло да нестане, као да никога не занима, упозорава француски лингвиста Клод Ажеж (Хагеге).10871328-people-talking

Према Етнологу, америчкој организацији која поседује базу језика у свету, њих 473 се данас сматрају угроженим.

Међу најугроженијима су језици неких индијанских племена у Северној и Јужној Америци које говори мање од пет људи, а језик Бакиа у Камеруну говори само једна особа.

„Тешко је обезбедити тачне податке, али налазимо се на прекретници. Биће све више језика који нестају“, каже за Би Би Си уредник Етнолога Пол Луис.

У свету 94 одсто људи говори шест одсто свих језика, док преосталих 94 одсто језика говори свега шест одсто популације, показују подаци Етнолога.

Највише „говорника“ имају три језика: мандарински кинески – 845 милиона, шпански – 329 милиона и енглески – 328 милиона, док 133 језика говори по мање од 10 људи.

„Оно што губимо је у суштини огромно културно наслеђе … Језик је и сведочанство људских заједница и врло је драгоцен јер одражава оно што су друге заједнице у стању да изразе“, истиче Ажеж.

srpski-jezik-pismo-cirilica_500x300За лингвисте, језик није само збир речи, већ живи организам са везама и асоцијацијама које чине једну културу, а када језик нестане, нестаје и култура којој је припадао.

„Трошимо огромне суме новца на очување древних здања зато што су део наше баштине. Језици и култура су такође део наше баштине и завређују чување“, истиче и Пол Луис.

 Професор Универзитета у Чикагу Саликоко Муфене тврди да су се друштвене и економске прилике у неким групама „измениле до тачке после које нема повратка“.

 Он запажа да, како се култура мења, народи често природно мењају употребу језика. Тражити од њих да говоре језиком који више не желе, сматра Муфене, више је зарад лингвиста него зарад самих људи.

 Уредник Етнолога Пол Луис сматра да због блиске повезаности језика и идентитета, уколико људи почну да свој језик сматрају бескорисним, почеће тако да гледају и на сопствени идентитет.

 То води до поремећаја у друштву, депресије, самоубистава и наркоманије, каже Луис. А ако родитељи више не преносе језик својој деци, везе између деце и њихових бака и дека се кидају а традиционалне вредности се губе.

 Упркос томе расте број заједница које одлучују да одбаце свој језик. Многи људи сматрају да њихови језици немају будућност и да деца неће стећи одговарајуће квалификације ако их буду учили племенским језицима.

 „Не можемо да урадимо ништа ако је напуштање језика воља тих људи“, каже Ажеж.

 Он ипак сматра да није све изгубљено. Оживљавање велшког језика у Великој Британији или маорског на Новом Зеланду показује да се језици могу спасти и са ивице пропасти.

 Ажеж наводи пример хебрејског који је почетком 19. века био мртав језик, али је „јаком вољом“ Јевреја у Израелу враћен у свакодневну употребу. Данас је то поново несумњиво жив језик.

 У Великој Британији корнволски интелектуалци су, инспирисани оживљававањем хебрејског, успели да оживе наизглед мртав корнволски језик који је 2002. године званично признат као мањински.

Извор:  Б92  и NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA

Претходни чланак
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: