Народне пословице

Народне пословицеКо бесједи шта хоће, мора слушати шта неће.

Вид‘ла жаба гдје се коњи кују, па и она дигла ногу.

Бјежо од вашке, пак пао медвједу у шаке.

Не пада снијег да помори свијет, него да свака звјерка свој траг покаже.

Ако је мед и сладак, ма не ваља прст угристи.

Ко се дима не надими, тај се огња не огрија.

Како удробиш, онако ћеш кусати.

Вода свашта опере до црна образа.

И ћорава кока нађе зрно.

На језику мед, а на срцу јед.

Ко с ђаволом тикве сади, о главу му пуцају.

Ни прсти у руке нијесу једнаки.

Незвану госту мјесто за вратима.

Свак испред своје куће нека мете.

Обрадовала се рђа гвожђу.

Не пружај се даље од губера.

Ко туђ посао гледа, свој заборавља.

Не бојим се, но ме страх.

Да падне на леђа, разбио би нос.

Гдје је танко, ту се кида.

Док је човек здрав, и вода му је слатка.

Гдје кога сврби, ондје се и чеше.

Зец у шуми, а он ражањ гради.

Во се веже за рогове, а човјек за језик.

Из јутра се види какав ће дан бити.

Јесен је богата, а зима рогата.

Гдје лажа омркла, ту и осванула.

Вода свашто опере до црна образа.

Не липши магарче док трава нарасте.

Лези, хљебе, да те једем.

Не лаје куца села ради, него себе ради.

Ако је неко луд, не буди му друг.

Без друштва нема јунаштва.

Гвожђе се кује док је вруће.

Да га чоек пошаље по смрт, могао би се наживјети.

Добра овца много не блеји, али много вуне даје.

Ја тикву у воду, а тиква из воде.

Кад највише грми, најмање киша пада.

Ловац је да лови, а препелица да се чува.

Не можеш дланом Сунце заклонити.

Сит гладну не вјерује.

С туђа ата у сред блата.

Туђину се хвали, а својему се пожали.

Чег се мудар стиди, тим се луд поноси.

poslovica

О времену

Време је наскупљи новац.

Ништа није јаче од времена.

Све у своје време.

Пропуштено лето две зиме води.

Боље је икад него никад.

Време је и мати и маћеха.

О човеку

Дрво без гране и човек без мане не могу бити.

По делу се човек познаје.

Тешко је човека наћи, а лако познати.

Добру човјеку све добро стоји.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Злато се у ватри пробира, а човјек у несрећи.

У злу се човек гледа какав је.

Ако човјек не може бити леп и богат као што би хтео, може бити добар и поштен.

О уму

Ум царује, а снага кладе ваља.

Што снага не може, памет учини.

У мудре главе, сто руку.

Глава је старија од књиге.

Залуд књига гдје памети нема.

Мудром јунак коња води.

Више ум замисле него море понесе.

Бољи је укор мудрога, него хвала лудога.

Боље је ништа не знати него којекако.

Боље је поклизнути ногом него језиком.

Да ти капа фали, купио бих ти, али памет не могу.

Зло је ко не зна, а учити се не да.

 

Advertisements
Следећи чланак
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: