Песме (избор); Бранко Ћопић

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА

 Нашега старог доктора Јана

телефон зове са Калемегдана:

„Докторе драги, хитно је врло,

имамо госта, боли га грло!“

Сличица са: www.inter-caffe.com

Сличица са: http://www.inter-caffe.com

„Имате госта?

Да није странац?“

„Право сте рекли. Јест.

Африканац!“

 

„Доћи ћу брзо, за један сат

кажите само, на који спрат?“

„На ком је спрату? Тешко је рећи,

боли га читав – други и трећи!“

 

Чудом се чуди наш доктор Јан:

„Какав болесник? Је л троспратан?“

 

„Докторе, јесте, то није варка,

зовемо, знате, из зоо-парка.

жирафу једну боли нам врат,

 а то је други-трећи спрат!“

 

ПИТЕ

Пита чврка,

Пита џилитуша,

Пита гужвара,

Сличица са: www.grinningplanet.com

Сличица са: http://www.grinningplanet.com

Пита онако,

Пита Мисир-пита…

Пита зељаница,

Пита сирница,

Пита кромпируша

Пита дробуша,

Пита јајара…

Пита савијача,

Пита зазљевуша,

Пита бундевара,

Пита кајмакуша,

Пита базламача.

Ачак пита,

Ђул пита,

Луфт пита,

Шам-пита,

Крем-пита,

Лења пита

 

И питино дете!

 

Бранко Ћопић

Бранко Ћопић

ПЈЕСМА ЂАКА ПРВАКА

Збогом, бако, мили роде,

у школу ме јутрос воде,

тамо ће ме ваздан тући,

жив ти нећу доћи кући.

Збогом јагње свилоруно,

чобан ти је погинуо.

 

Збогом, краво, млијечна справо,

однио је шалу ђаво,

поздрави ми драго теле,

погинућу данас, веле,

последње ти шаљем збогом,

освети ме тврдим рогом.

 

Збогом, коњу ритајући,

настрадаћу читајући,

унапријед ми душа зебе,

више јахат нећу тебе,

дај помози страдалнику,

бјежаћемо чак у Лику.

 

МАЈКА

Већ морнар Месец пучином једри,
накрај му ноћи лука.
На меку косу дечака снена
спушта се топла рука.

Смешка се дете, живот је бајка.
Чува га, пази вољена мајка.

Дечак је снове сањао страшне,
буди се, тражи спас.
Из ноћне таме, спремно и будно,
јавља се мио глас.

Залуду тмина јуриша глува
кад мама добра дечака чува.

Јутарње сунце кроз прозор вирну,
у собу зраком крочи.
Прену се дечак. Ко ли га гледа?
То су мамине очи!

Путују дани у сјајном низу,
када је мама рођена близу.
. . . . . . . . . . . . . . . . . .

Нарашће дечак, постаће човек,
време ће најзад повити стас,
ал ће се вечно памтити рука,
мамине очи и мио глас.

Advertisements
Поставите коментар

1 коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: