Чаробна шума, Мјесец и његова бака

ЧАРОБНА ШУМА

(увод)

На крају свијета, код задњег друма

диже се стара, прастара шума.

Ту златан Мјесец постељу вије,

диже се Сунце у јутро рано,

у ноћи Баук у бубањ бије,

шапуће лишће ко зачарано.

Сунчева мајка у двору преде,

вретено сјајно у руци пјева,

унука тражи у зоре блиједе

срдита бака Мјесечева;

нити је слуша, нити је пита,

читаве ноћи по небу скита.

 

У шуми овој, у чаробној,

имаде чуда невиђен број.

Одасвуд тајне вребају очи,

за буквом старом дивото лице;

ту незнан човјек смије да крочи

уз помоћ капе невидљивице.

У сваком куту, по свакој стази

по неки јунак из приче гази.

 

Патуљак Палчић тихо се краде,

дружину води, играју жмурке,

а чим је киша, одмах се знаде,

учине јуриш — под печурке.

Ноћу се среташ са чудом другим,

као из машта ђавола писца:

то Лакат-Браде са копљем дугим

опрезно каска јашући лисца.

 

Богазом тајном иду хајдуци

за харамбашом на далек пут,

сваки је бркат, с пушком у руци,

вучијим ћурком оргнут.

 

На крају шуме кућица стоји,

тугује у њој мачак шепа,

кроз прозор гледа, часове броји,

пјетлића чека зеленог репа,

док тамо негдје, на стрмој коси

просуто перје кишица роси.

 

Понекад видиш зорицом раном

Међедовића са буздованом,

ломи се гором у лудом трку.

Од кога бјежи, куда ли жури?

Погледај само ко ли га јури!

Видиш ли за њим страшнога брку!

 

Шумом се шуња лукави ћосо,

мудријаш тешки, нема му мјере.

На вису расте чаробно просо,

уза њ се дјечак на небо вере,

док једна коза, погледај биједе,

стабљику проса безбришно једе.

 

Бездана ево ко поноћ сушта.

Доље се јунак у корпи спушта.

Небојша прави! Зар није, кажи?!

Подземно царство кроз таму тражи.

У чарној гори колиба стоји,

ко ког је види, тресе га страва,

вјештица баба око ње броји

колац по колац, на сваком глава.

Делија момче кроз гору граби,

иде у најам опасној баби.

 

У дивљем кланцу вјетар свира,

и вода бучи низ тјеснац стрми,

злаћана зрнца поток спира,

а обноћ нешто стравично грми:

би се заклео, главу да даш,

вози се ђаво кочијаш.

 

Над водом стрши висока брина,

вије се стаза низ камен крти,

испод ње — клепет дивовског млина,

кашикар точак хитро се врти:

капљице праше о стијење голо,

омајом* игра вилинско коло.

 

Таљиге чудне подижу буку,

с камена на пањ точкови бију;

буљук дјечака магарци вуку,

кажу — у земљу Дембелију;

кочијаш јарац, брадати Гига,

свакоме успут значајно мига.

 

Вучица иде чупавог лица,

нечијим трагом опрезно њушка.

Прошла је мала Црвенкапица.

Старино ловче, гдје ти је пушка?

 

Ево језера, правога раја,

на њему утва ватрених крила,

ту јунак чека троглава змаја,

над њим се воћка чаробна свила.

Поноћна језа и сати худи,

језеро врије и неман гуди.

Ко ће јунака од сна да буди?

 

Блиста у гори, под самим врхом,

врело под јелом танковрхом.

Марков је шарац на њему пио.

Са биљуп-чешљем ту сједи вила,

орао пада крвавих крила;

 ту нам се Марко преставио.**

 

А кад погледаш са врха горе

видиш у дољи — трепери море,

бијеле се једра сјајна ко дан.

То плови Мачор капетан;

вије на вјетру заставу ратну,

по свијету тражи рибицу златну.

 

Чаробна шума, љепша од баште,

припада славнорн народу твоме,

јунаци ту су његове маште,

носе их људи у срцу своме.

 

Ту ти се херој змаја не боји,

са мачем спреман у ноћи стоји,

нејаке штити, крвнике гази,

тражећи правду под земљу слази,

разбија браве, отвара стијене

ил се за тајном под небо крене.

 

У шуми овој, ко зна да слуша,

бесмртно дише народна душа,

херојско срце његово куца

и видик блистав до среће пуца.

 

У њеној сјени споро се рађа

чудесна справа, чаробна лађа.

На њој ће људи једном да језде

високо горе гдје трепте звијезде

и куд се дјечак, по послу свом,

пењô по стаблу просеном.

 

А свака бајка, ма како чудна,

није ни празна ни узалудна.

Истина у њој пупољак вије,

под плаштом тајне брижно се крије,

просине само понеки зрачак,

чак и у причи „Пијевац и мачак“.

 

У шуми овој и ја сам био,

с десет јунака вино сам пио,

ишао дољом и узбрдицом

с чаробном капом невидљивицом,

с лукавим ћосом водио борбу,

донио прича препуну торбу.

 

 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА

 

У шуми старој огањ гори,

блиста у мраку, на крају свијета;

Кад ближе приђеш — од сребра двори,

по њима мудра старица шета;

над кровом, плави вије се дим;

ту живи Мјесец и бака с њим.

 

Од синоћ Мјесец код куће није,

а бака чека . . . пролазе сати . . .

Мораће, богме, и да га бије

када се зором у дворе врати.

Нити је слуша, нити је пита,

читаве ноћи по небу скита.

 

„Ала ће сјутра шиба да ради!

Сврби ме рука!“ —

бака се слади.

 

Дремљива поноћ по шуми луња,

а строга бака на прагу куња,

држи у руци од брезе прут,

А небом дотле, по модрој води,

скитница Мјесец пучином броди,

у мору звијезда дукат жут.

 

У саму зору маглица паде,

озеблом шумом заигра кос,

уморан Мјесец дому се краде,

опрезно иде, плашљив и бос.

Шуља се Мјесец, утвара права,

кад, гле, на прагу — бакица спава,

спустила главу, сребри се коса,

на пруту трепти јутарња роса.

 

С дрвета у том, хитра и лака,

пред кућу скочи брбљива сврака,

закрешта злобно репати враг.

„Држ’ те га! Уа! С неиба је пао!

Читаве ноћи звијезде је крао!

Погледај за њим — блиста са траг!“

 

Потрча мјесец брже нег’ очи,

кроз врата шмугну, у кревет скочи,

а сврака опет галаму ствара:

„Побјеже скоком! Држи га, стара!“

 

Једна се бака иза сна трже,

збуни је дрека и румен сјај,

па свраку пита што може брже:

„Откуда?! Шта је?! Да није змај?!“

 

„Крадљивац звијезда у твојој кући!

повика сврака —

Треба га тући!“

 

„Погађам ко је! — бака се сјети,

у дворе корак управи свој —

Крадљивац који с неба лети

нико је други, већ унук мој.“

Прилази бака кревету тајно

и гледа лице злаћано, сјајно,

у плавој коси звјездани прах.

 

„Куда ли ноге његове језде!

Висине воли, небо и звијезде,

Како га није у ноћи страх?

 

Морам га тући, ту друге није!“

и бака узе сандале сиве,

брезовим прутом по њима бије.

Ви сте за скитњу његову криве!

Зашто носите унука мог

ширином неба звјезданог?!

 

Сандале трпе батине многе

и сложно шкрипе:

„Криве су ноге!“

Ноге се буне:

„Крива је глава,

ноћу је будна, а обдан спава!“

 

Бака се љути.

„Погледај врага!

Зар ова глава, рођена, драга?!

Прије ћу за брк Баука вући,

него ли сненог унука тући.

Измлатићу га, ал други пут.“ —

То рече бака и баци прут.

 

[…]

Бакица руке предано шири,

унука зове, топло се смјешка,

а Мјесец, лукав, опрезно вири

и пиргав носић лагано чешка.

„Зашто ме нећеш да бијеш, бако?

То ми је нешто сумњиво јако.“

 

„Због твога срца, добра и мека,

док обноћ идеш небеским путом.

Не бој се, није подвала нека!

Нећу те више такнути прутом.

Слободно одсад по небу броди,

свакоме свијетли и коло води.“

 

Боји се Мјесец, несташко пуни,

па старки вели: „Де се закуни!

Куни се баком, Сунцем и мамом

и с краја на крај Кумовом Сламом,

да ниси на ме нимало љута

и да се нећеш машити прута.“

 

Бакица приђе за корак ближе

и десну руку до звијезда диже:

„Кунем се баком, Сунцем и мамом

и с краја на крај Кумовом Сламом,

да нисам на те нимало љута

и да се нећу машити прута.“

 

Прискочи Мјесец, бјегунац лаки,

пољуби руку честитој баки

и крену с њом у сребрн двор . . .

 

[…]

У шуми старој огањ гори,

блиста у мраку на крају свијета,

кад ближе приђеш — од сребра двори,

по њима мудра старица шета . . .

Носећи капу невидљивицу

тамо сам стиго корака лака,

нашао птицу дугорепицу,

па ми је бајку причала сврака,

бајку о двору, Мјесецу, путу,

о доброј баки и њеном пруту.

 

За ову причу, ведру и бајну,

свраки сам пару обећо сјајну,

обећах тврдо, заклех се брком,

а раном зором — побјегох трком.

 

Сврака ме и сад по свијету тражи

А гдје се кријем — ти јој не кажи.

t_3118245_pohod_na_mjesec_odlomak_branko_copic_pinkjeca_cool_v

Advertisements
Претходни чланак
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: