Десанка Максимовић, Дечје песме

СТРАХ

 Цију-ци,

у рупу, мишићи,

скријте репиће

у пеленгире,

да вам не вире,

иза пећи су

мачкови зли.

 

Ако се коме

кија и зева,

скичи и пева,

и шала каква

изводи пуста,

нека шаку

стави на уста

и не чује се

да је жив.

Цију-ци!

 

ХВАЛИСАВИ ЗЕЧЕВИ

 

Хвалили се зечићи

у зеленој травици.

 

Један рекô:

– Тако ми

не отпала рука,

не бојим се вука.

 

Други рекô:

– Мајка

да ме жива

не гледа,

не бојим се медведа.

 

Трећи рекô:

– Тако ми

купусова струка,

не бојим се лисице,

копца ни баука.

 

Утом нешто шушнуло

негде испод грана,

разбегли се зечеви

на стотину страна.

 

ДЕВОЈЧИЦА И ЈАГОДЕ

 

Устаните, јагодице,

окрените сунцу лице,

да будете румене,

да личите на мене.

 

Јабуке се сунчале

па румене постале,

сунчале се крушчице

и дренове бобице.

 

Устаните, боровнице,

боровнице, циганчице,

па се сунцу обрните,

да све добро поцрните.

 

На сунцу су стајале

па су црне постале

и зелене трњине

и суседе купине.         

 

ЧУПАВКО

 

Неће да се шиша

наш другарчић Миша,

па се наглас дере.

 

То зачули врапци,

међу собом зборе:

– Врапчије нам вере,

не хтедне ли Миша

збиља да се шиша,

порашће му коса

дуга као река

оштра као трава;

направиће у њој

своје гнездо оса,

помилиће њоме

чете жутих мрава.

Нико неће смети

да му се приближи;

птице неће хтети

да му на праг слете,

да кљуцају мрава;

и маца ће прва

свом мачету рећи

да му чисто, мало,

не прилази, да се

не би ошугало.

 

КИША НА ЛИВАДИ

 

Умијте, умијте добро очи,

говори ливада деци-цвећу,

док киша овако из неба точи

и пере кровове, круне дрвећу.

 

Умијте, умијте добро лице

док пљусак овако из неба лије,

умијте румене трепавице,

да буду јоште руменије.

 

Умијте се, перунике,

док киша плаха још не суста;

ивањска траво, расплећи кике,

коса је у тебе дуга и густа.

 

Има данас кишице младе,

да се окупа сто ливада,

расплећите се, беле раде,

докле овако снажно пада.

 

Перите рупце шарене, жуте,

говори ливада кћерима редом.

Перите беле рукаве, скуте,

по целом пољу, недогледом.

 

Има данас на небу воде,

да се окупа сто пашњака.

Умивајте се! Да, живе згоде:

киша је тако бујна и млака!

   БАКЕ

Неко воли да има

лутке и пајаце,

добоше и трубе;

неко воли живе

кучиће и маце,

коке и голубе.

 

А ја бих вам волела

од свега највише

да имам три баке.

 

Прва би ми причала

приче свакојаке

и напамет песме

учила ме лаке.

Друга би ме бранила

кад ме мама кара

и читала уместо

мене из буквара.

 

И ваздан би са мном

играла се трећа

игара што их се

из детињства сећа.       

МАЦА ЧИСТУНИЦА

 

Чисти маца репом

свој крај пећи дом,

па љутито преде:

– Што ти деца умеју

да начине лом!

 

Ту је гума бáтина,

љуске од ораха,

и комадић шећера,

и лулица татина,

и три зрна граха.

Ту је стари ауто,

и стаклени пиљак,

ту луткина ножица,

глава од пајаца,

и још врбов шиљак.

 

Чега ти ту нема

да саклони Бог,

права ствари киша:

јоште мало па ћу

живог живцатог

ишчистити миша.

КОЛО

 

Ходите овамо

коло да играмо,

ко је игри склон.

 

До петлића кока,

до жирафе слон,

до кучића маца,

лав до риса стани,

а до јагањаца

њихови чобани.

 

Ходите овамо

коло да играмо.

 

Лије до зечева,

а до муње гром,

до облака шева,

до дремљивца тром,

јунак до јунака,

до дечице бака.

Advertisements
Следећи чланак
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: