Дечје песме, Десанка Максимовић

Desanka_Maksimovic_(1898-1993)

Десанка Максимовић; http://riznicasrpska.net/knjizevnost

ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ

Ове дечје песме,

нека деца знају,

чула сам од чесме

у родноме крају;

од ливадских трава

пред ноћ кад шуморе.

од бића што цвркућу,

ћуте, зује, зборе;

од земљака мрава

кад с милион унука,

ситне деце жуте,

крене се на путе;

и од мачка стара,

унучиће своје

када иза пећи

тихо разговара;

од старица жаба

у сутон кад жабице

на спавање зову;

од деда и баба;

од рода на крову;

од сунчаног зрака;

баука и мрака;

и од подераних,

старих играчака.

КЊИГЕ РАЗБИБРИГЕ

Продала је бака

далеко у граду

пет кила крушака.

Па се мисли стара

што би деци купила

за то мало пара.

Да ли играчака?

Играчке се ломе,

зажалила бака.

А шећерног леда?

Што ће деци шећер

кад имају меда.

Да ли опанака?

Омало је новаца,

помислила бака.

– Купићу им књига

одлучила стара,

за то мало пара.

Може крај прашчића

књигу своју читати

мој чобанин Мића.

Може моја Мара,

кад послове среди,

да се разговара.

Недељом и баки

моћи ће из књиге

прочитати унуци

разне разбибриге.

ШАРЕНА ТОРБА

Иде ђачић у школу,

о рамену торбу

сваки час загледа:

ту је боја зелена

као млада пшеница

да бујају дечица

уз њу никла црвена,

да детету школа

сва на радост буде;

па модра кô шљива,

да се шари чуде;

па кô дуња жута,

да се ђачић звезда

и сунашца сети

колико год у њу

погледао пута.

У ГОСТИМА

Позвао је мај

све бубе на чај,

од осе до пчеле,

да се провеселе,

тихе бубамаре,

лептире, бумбаре,

и ливадске попце,

и рударе ровце.

 

Спремио је мај

судове за чај,

изнео у поље

разнобојне шоље,

позлаћене купе,

чутурице скупе,

и румене зделе,

и крчаге беле.

 

Сипао је мај

сваком мед у чај

у црвене лале,

у звончиће мале,

у хајдучку траву,

перунику плаву,

у жуте љутиће,

да заслади пиће.

 

Попио је свак,

и лептирић лак,

чаја пола литре,

засвирале цитре,

зачула се труба

свирачица буба,

из оближњег жбуна

запевала жуна.

БЛИЖИ СЕ, БЛИЖИ ЛЕТО

Ближи се, ближи лето;

у души већ га слутим.

Помаља златну косу

у зрелим њивама жутим.

Зрикавци су ми рекли

које у путу сретох:

„Ближи се, ближи лето.“

 

Ближи се, ближи лето.

Помаља усне рујне

у булкама црвеним.

Миришу ливаде бујне,

и поља и шумарци

која у путу сретох:

„Ближи се, ближи лето.“

 

Ближи се, ближи лето.

Као сјајна царска круна

златна му светлуца коса

румених свитаца пуна.

Сви су ми они рекли

кад; их у путу сретох:

„Ближи се, ближи лето.“

ВОЖЊА

Возимо се. Покрај пута

разасута

села леже.

Ко потоци после буре

коњи јуре,

лете, беже.

 

Врх потока и шипрага

топла, блага

вечер пада.

Возимо се. Сања цвеће:

мирис слеће

са ливада.

 

Гле, сеоске куће беле,

као стреле

тек пролете.

Поред пута стабла вита,

шибље, жита,

лете, лете.

 

Гле, почињу и светлаци,

лете зраци,

да се пале,

и из магле трепте сиве

као живе

звезде мале.

 

По бескрајно нежном, меком,

и далеком

небу плаву

насмејани месец блуди

што на људи

личи главу.

 

Возимо се. Покрај пута

разасута

села леже.

Ко потоци после буре

коњи јуре,

лете, беже.

Advertisements
Претходни чланак
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: