Прича о најпознатијем медведићу

Када се каже Вини Пу, сви одмах занају да је то жути, насмејани медведић у црвеној мајици која му не може прекрити стомачић.

18. јануара,  обележава се његов дан.

А шта, у ствари, знамо о њему?

Са сајта Википедија, сазнајемо да је његово прво име било „Господин Едвард Медвед” још давне 1924. и да се појавио у песми.  Пар година касније Александар Алан Милн (писац песама и прича) написао књигу за децу „Вини Пу“ посвећену његовом сину Кристоферу Робину Милну.

Сви јунаци у овој али и каснијим књигама А.А. Милна, поред овог слатког љубитеља меда,  су играчке из собе Кристофера Робина, који је и сам један од јунака. Ту су: Праслин,  Тигар, магарац Иар, кенгур Кенга и њен мали син Ру као и Зец.

Компанија Волт Дизни је, почевши од 1966. године, направила многобројне цртане филмове и телевизијске серије на основу поезије и прозе А.А. Милна.

2017. године настао је биографски филм под именом „Збогом Кристофере Робине“ који нам дочарава фантастичан тренутак настајања ликова који су данас познати у целом свету, али и судбину писца и његовог сина, Робина. 

Advertisements

Осмех на лице, здравље у тело

Да ли знаш зашто је смејање важно?

Ево неколико одговора:

  • Образи ти буду румени
  • У очима ти се појаве звездице
  • Јача имуни систем и одржава ти здравље
  • Јачаш мишиће у пределу стомака
  • Oсмехом на лицу остварујеш нова познанства и одржаваш другарство
  • Сваки проблем се лакше реши
  • Осмехом отвараш нове видике, свет има лепшу боју, проблем постаје мањи
  • Лакше заспиш, лепше сањаш

….

Мени не мораш да верујеш, али све ово и мнооого више кажу научници и лекари – ја само преносим.

Стручњаци кажу да се мала деца најчешће смеју,  понекад и 300 пута на дан. Како постајемо старији, смејемо се све мање и тада се број смањи на 15-20 пута. Као што се да видети, одрасли су прилично мрзовољни и заборавили су да се смеју. Али, нису само савремени научници утврдили да је смех здрав. Његово лековито дејство знали су индијски мудраци којима је смех био проповед и подучавање.  У старој Грчкој болнице су биле у најпрометнијим деловима града, најчешће уз позорнице (које су биле на отвореном) па су пацијенти могли да чују веселе повике и да им буде лакше. Лекари су пре много векова почели да уводе смех као терапију у лечењу пацијената јер се тако поправља расположење и смањује бол. Све ово, довело је до тога да се појави наука о смеху која се зове гелотологија.

Мадан Катаира је 1998. осмислио и установио Међународни дан смеха који се обележава чак два пута годишње: 10. јануара и 2. маја, под паролом „Смех  је најбољи лек“

Смех је, кажу још, заразан. Према неким подацима када се насмејеш, велика је вероватноћа да ће ти сви узвратити осмех. Можда остане само неки мргуд имун на твоје искрице у очима и румене образе!

И зато, смеј се! Потруди се да заразиш што више одраслих, нарочито родитеље. Да будемо сви здрави, успешни, добро расположени!

Мала азбука среће и лепог понашања

Нико ником не наређује,  ништа се не мора, а ако примениш у лепу особу израстеш.

ПДФ: Мала азбука среће

Dan evropske baštine

debDan evropske baštine obeležava se,  širom Evrope,  11. septembra. 

Cilj svih manifestacija,  koje se održavaju povodom ovog dana,  je da se afirmišu zajednički koreni,  raznolikost prirodnog i kulturnog nasleđa savremene Evrope. 

 

„… Dani evropske baštine u Srbiji 2016. godine  biće obeleženi temom „Kulturno nasleđe i zajednice – živeti s nasleđem“.

Ove godine Srbija se priključila inicijativi Saveta Evrope da Dani evropske baštine na evropskom nivou budu obeleženi zajedničkom temom „Kulturno nasleđe i zajednice“. Tema se zasniva na načelima Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo (Faro, 2005), koja naglašava važnu ulogu koju imaju zajednice u upravljanju svojim kulturnim nasleđem i okruženjem, naglašavajući vrednost i potencijal kulturnog nasleđa kao resursa održivog razvoja i kvaliteta života. Ova tema je odabrana sa ciljem da se istakne značaj i rad zajednica – udruženja, porodica, grupa prijatelja i drugih koji upravljaju svojim kulturnim nasleđem i štite ga na brojne načine…“

(http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/dani-evropske-bastine-2016–godine)

Светски дан писмености

Međunarodni dan pismenosti; Vesele klupe NBN

Međunarodni dan pismenosti; Vesele klupe 

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године. Жеља је, да се бар на тај дан сви, и појединци али и друшто у целини, подсетe важности читања и писмености.

Човек који не чита добре књиге нема никакве предности над човеком који их уопште не зна читати. (Mark Twain)

Неписмени у XXI веку неће бити они који не знају читати и писати, него они који не знају учити, заборавити непримењиво и научити ново! (Alvin Toffler)

Разлика између онога што сте данас и онога што ћете бити за пет година зависиће од квалитета књига које будете прочитали. (Jim Rohn)

Međunarodni dan pismenosti; Vesele klupe NBN

Međunarodni dan pismenosti; Vesele klupe NBN

pizap.com14678301878051 (2)

22. март * Дан воде

Вода је ...

Вода је …

worldwaterday2015

 

http://www.unwater.org/worldwaterday

21. март * Дан шума

photos-of-a-forse-magical-forest

Погледајте (иако је од прошле године, актуелно је сваког дана, ове и сваке наредне године):

21.mart -  Međunarodni dan šuma

Ти си фаца

Школа без насиља и UNICEF

7511_143989905792742_1826303226_n

600705_143990125792720_1080870585_n

936913_143990579126008_1082836239_n

972313_143990302459369_390642993_n

954820_143990152459384_1234197312_n

Међународни дан писмености – 8. септембар

Шта значи бити писмен? Да ли је  писмен онај ко зна  своје писмо, да чита и пише? Да ли је то, данас, у 21. веку, довољно?СВЕТСКИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

Писменост је вештина. Када се каже вештина, онда се мисли да је писмена особа она која уме да исправно чита, пише и говори, уз разумевање, да  познаје правопис и  језичка правила  и примењује их у свим животним ситуацијама.

Пре 100 година било је довољно познавати слова, помало читати и нешто написати. Данас, у 21. веку, под писменошћу се подразумева и информатичка писменост. 

Али, … 

Подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. 

PISMENOST

Резултати истраживања и даље показују велики број оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, тј. писменост, одраслог становништва и у развијеним земљама, као и у Србији, постаје  једна од основних тема. У нашој земљи има више од милион људи који уопште нису ишли у школу или су у њој провели једно кратко време, не завршивши је. Са великим процентом људи који имају само основну школу, највећим бројем оних са завршеном средњом школом и мало факултетски образованих, Србија се не разликује много од неких европских земаља, али, свакако, мора много више улагати у развијање свести о потреби школовања како младих тако и одраслих.

Извор (поделе писмености) за плакат: obrazovneparadigme.pbworks.com