Наджњева се момак и дјевојка
Наджњева се момак и дјевојка:
момак нажње двадес’т и три снопа,
а девојка двадесет и четири.
Кад увече о вечери било,
момак пије двадес’т и три чаше,
а девојка двадесет и четири.
Кад ујутру бео дан освану,
момак лежи, ни главе не диже,
а дјевојка ситан везак везе!
Фото: narodni.net
Мајка Јову у ружи родила,
ружица га на лист дочекала,
бела вила у свилу повила,
а пчелица медом задојила,
ластавица крилом покривала:
нек је румен ко ружа румена,
нек је бијел ко бијела вила,
нек је радин ко пчела малена,
нек је хитар као ластавица.
Фото: miuruonline.blogspot.com
Женидба врапца Подунавца
Кад се жени врабац Подунавац,
запросио Сјеницу дјевојку,
три дни хода преко поља равна,
а четврти преко горе чарне –
запросио и испросио је;
па он купи господу сватове:
кума швраку дугачкога репа,
а прикумка ’тицу шеврљугу,
старог свата из осоја жуњу,
а девера ’тицу ластавицу.
Здраво свати дошли до дјевојке
и здраво се натраг повратили.
Кад су били на Косову равном
проговара Сјеница дјевојка:
„Тихо јаш’те, господо сватови
тихо јаш’те, тихо бесједите;
долетиће кобац аваница
одвести ће Сјеницу дјевојку.“
Још су они у ријечи били,
залеће се кобац аваница
и одведе Сјеницу дјевојку;
сви сватови у трн побјегоше,
ђувегија у просену сламу,
а кум шврака на врх трна чучи.
Јеленче
Расло јеленче малено,
ко у пољу цвеће шарено.
Гора га росом појила
кошута млеком дојила.
Јеленче траву газило,
у трави извор спазило.
Не да се више дојити,
ни хладном росом појити.
С бистрога пије извора,
драже му поље нег’ гора.
Кошута гором лелече:
„Пропашће моје јеленче.“
Не слуша младо јеленче,
шта мајка гором лелече,
већ оно скаче по пољу,
не слути тешку невољу;
туда је момче ловило,
јеленче младо спазило;
хитро се стрелом бацило,
јеленче љуто ранило.
Јеленче пишти у гори,
рана га љута обори.
Кошута тужно лелече,
мртво је њено јеленче.
Славујак
Лепо пева славујак
у зеленој шумици
на тананој гранчици.
Отуд иду три ловца
да стрељају славуја.
Он се њима молио:
– Немојте ме стрељати,
ја ћу вама певати
у зеленој баштици,
на руменој ружици!
Ухватише три ловца
и однеше славуја,
метнуше га у дворе
да им драге весели.
Неће славуј да пева,
него хоће да јада.
Однеше га три ловца
и пустише у луге.
Стаде славуј певати:
– Тешко другу без друга
и славују без луга!