О, не! Добила сам богиње!

Дан први

Устала сам са главобољом и уморна. Болело ме је све. Температура је брзо дошла. Знала сам и пре него што су ми избиле по кожи. Богињееее… О, не! Већ неколико другара у разреду је имало богиње и знала сам да их могу добити и ја. Прво је кренуло са неколико црвених тачкица, као ујед комарца. Како време пролази има их све више, и свуда. Ипак, надала сам се да ће ме заобићи. Нисам те среће. Од овог јутра и ја сам на дугом одсуству из школе. 

Дан други

Све ме сврби. Нервозна сам због тога, а бесна што оно од јуче није сан. Богиње су се рашириле по мом телу. Оне тачкице на стомаку од јуче почеле су да бубре и да се пуне течношћу. Сврби ме глава, страшно. Али најстрашније је што су почеле да се појављују по лицу. Ужас! Нос ми је у  црвеним сврбећим тачкама! Мама каже да се ни случајно не чешем и тапка ме нечим белим. Прија ми то хладно. Знам да не би требало да се чешем и без упозорења. Подсетник ми је ожиљак који је остао на образу другарици из разреда. 

Дан трећи

Освануо је дан још ужаснији од јуче. Ноћ сам провела немирно. Од јутрос су ми и ноге,  и руке,  и сваки део тела препуни богиња. Сврби и изазива нервозу. Не могу ни да седим ни да стојим. Докторка каже да три недеље нећу моћи у школу, најмање. Мени је већ данас досадно без другара и школе, како ћу издржати још двадесет дана? Заразна сам, нико ми не долази у посету. Гледам другове који иду у школу. Да немам богиње била бих са њима. А оне су све ружније. Оне које су прве изашле сада су пуне неке  мутне течности и баш су набубриле. Богиње од јуче сада изгледају као мали пликови.

Прија ми туширање и прање косе. У тим тренуцима ме не сврби. Идем да покушам да спавам. Лаку ноћ!

П.С. Јавићу се када оздравим, нисам баш расположена ових дана. 

 

Advertisements

Живот у школи – На путу од школе до куће

Наше учешће у саобраћају је велико, познавање правила је изузетно важно, и баш због тога се о томе много прича у школи, испеване су многе песме, полицајци нам редовно држе часове, а путем телевизије се други учесници у саобраћају упозоравају да обрате пажњу и воде рачуна о нама – деци.

Али, ако сте мислили да ћемо вам сада Алекса и ја причати о правилима понашања у саобраћају, нисте у праву. Овога пута подсетићемо вас на неке ситуације на путу од куће до школе и од школе до куће које баш нису везане за саобраћај, али се дешавају врло често, а ми ни не обратимо пажњу колико је важно.

Баш је лепо бити фин

На путу до школе или куће срећемо многе људе; неке познајемо, неке не. То су наше комшије из улице, познаници наших родитеља, трговац из оближње трафике или продавнице, сусед из улаза зграде, комшија са којим заједно идемо лифтом,…Ма колико да смо заузети причом са другом, или смо још увек поспани, понекад тужни или уморни, не треба заборавити на једно кратко „Добро јутро“ или „Добар дан“. Ово нам неће узети пуно времена, али ће показати наше лепо васпитање и, свакако, оставити леп утисак о нама. Родитељи ће бити изузетно поносни када им комшија каже лепе речи о теби.

Именица –  корпа, служба – чувар наше околине

Нисмо гладни, али тако прија чоколадица, грисине или сокић док идемо ка својој кући или у школу! Док у веселом разговору са другарима идемо улицом и сладимо се, врло брзо нам у руци остане само амбалажа. Не смемо ни на тренутак заборавити чему служи корпа за отпатке. Па само име каже – за одлагање онога што нам не треба! И зато – дај свој допринос очувању наше планете, будимо одговорни, не дозволимо да се наша прелепа планета угуши у разним кесицама, пластичним флашицама или лименкама.

Чујемо се и када причамо тише

У друштву је најлепше!

Пут од куће до школе или школе до куће чини се много краћим када не идеш сам. Док ходамо причамо своје доживљаје, препричавамо занимљив филм који смо гледали, причамо шале и смејемо се, смејемо, смејемо…Понекад и певамо! У овом добром расположењу може се десити да заборавимо чињеницу да нисмо сами на улици, да смо можда гласнији него што је пристојно или смо се раширили преко целе улице. Потребно је, без обзира колико смо занети причом,  обратити пажњу на то да тротоаром иду и други, неким својим путем, понеко уморан, понеко тужан,  и да баш нису расположени да се гурају између нас, а могуће је да им и наши повишени гласови не пријају онако како то нама звучи. Поштујемо људе око себе и они ће поштовати нас!

Живот у школи –На рођендану код друга/другарице

Ура!!! Добили смо позивнице и идемо на рођендан!

Сви воле рођенданска славља. Волимо и ми, али и поред одушевљења предстојећом прославом, не би било лоше да се подсетимо тога да и у оваквим приликама постоје нека правила. Правила нису ту да би нам покварила забаву, већ да се лепо проведемо, уживамо и да све лепо прође како би нас друг или другарица поново позвали, али и да наша рођенданска прослава прође, исто тако, добро.

Пре рођендана:

  • Када добијеш позивницу обавезно се захвали на позиву;
  • Уколико не можеш да дођеш тог дана зато што имаш обавезе које си раније договорио/договорила, на време реци слављенику; Aко не дођеш, а слављеник те очекује, биће врло тужан јер ће помислити да ти не желиш да дођеш;
  • Није лепо каснити нигде, па немој каснити ни на рођендан; На позивници увек пише време када почиње прослава и покушај да то испоштујеш;
  • Када бираш поклон нека те води то што свог друга/другарицу познајеш и знаш шта би их обрадовало;

 Ево неколико идеја за избор поклона:

 Поклон не мора бити скуп, али немој куповати ни јефтине, непотребне ситнице ( помисли шта би ти учинио са тим ситницама када би их добио-ла);

 занимљива књига није скуп, али је прикладан поклон; Свака књига нађе свог читаоца, чак и да је не прочита одмах, после извесног времена проведеног на полици књига ће привући својом магијом и твој друг ће је прочитати;

 друштвене игре су, такође занимљив поклон; Ово је поклон који ће забавити све другове током хладних зимских дана или на распусту

 школски прибор у лику омиљеног јунака или јунакиње твог друга/другарице је леп али и користан поклон

На рођендану:

  •  Славље је у току, а то значи да није лепо да све време седиш и куцкаш по тастатури свог мобилног телефона, слављеник ће бити тужан јер ће помислити да ти је досадно;
  •  Послужи се разним ђаконијама које су понуђене, трудећи се да не проспеш или не згазиш нешто просуто;
  •  Запамти која је твоја чаша и пази где је остављаш да не би пала и сок се пролио;
  •  Заједно са свим другарима слављенику отпевај песмицу; и теби прија када си током свог рођендана у центру пажње када се дува у свећице на торти;
  • Пре него те послуже тортом, распитај се од чега је и кажи уколико не волиш ту врсту колача, добићеш неки други слаткиш
  •  Играј се и забављај, певај, смеј, служи се сокићем и грицкалицама, али у свему буди умерен – То је одраз лепог васпитања које носиш из своје куће, а и избећи ћеш да те заболи стомак од претеране хране или да те неко опомиње због прегласне игре
  •  И последње, али не и најмање важно: Поштуј време рођендана које је написано на позивници јер слављенику, можда, после вас,  другара, долазе други гости па треба да се мало одмори а то ће учинити када се сви разиђу
  •  Приликом изласка, захвали још једном на позиву и подели утиске са рођендана са слављеником!


Али, ја знам да ТИ, драги мој друже, моја другарице, све ово врло добро знаш и примењујеш. Овде се нашло само зато што ми треба твоја помоћ да и други ово сазнају и примене када оду на рођенданску прославу .

Уживај!

Твоји Мина и Алекса

 

Живот у школи – Са друговима на екскурзији

Сви са нестрпљењем очекујемо полазак на екскурзију са својом учитељицом и друговима из одељења, школе. Дан који проведемо на овај начин увек се памти.

Шта је екскурзија? Екскурзију организује школа, траје од један до три дана, а разлози што се организује су бројни и зависе од узраста ученика који путују.

Зашто идемо на екскурзију? На екскурзију идемо да би упознали природу у свом окружењу, начин живота и рад људи у тим пределима, да сазнамо нешто о прошлости свог краја, и, иако на крају не и мање важно – идемо да би се дружили, научили да се оријентишемо, бринемо о себи и будемо одговорни према себи, али и другима.

Да би нам на екскурзији било лепо и  да би тај дан памтили само по ономе што смо видели и доживели, покушај да се придржаваш неких правила. Ово баш и нису правила, али свакако су препоруке за све другаре који први пут иду са друговима и учитељицом на екскурзију.

Како се припремити за екскурзију?

  • Када чујеш од учитељице где путујете, покушај да, самостално,  сазнаш што више о местима кроз која ћеш проћи, шта све можеш видети, и неке основне податке о месту где ћете се најдуже задржати
  • Припреми фото апарат  – фотографије су нешто најлепше што, сем личног искуства, можеш донети са екскурзије
  • Када се приближи дан путовања погледај временску прогнозу да би знао/знала коју одећу да припремиш да би ти било најудобније
  • Иди са родитељима, или неким другим одраслим у заједничку куповину. Купи:  флашице воде, грисине, освежавајуће жваке, влажне и папирне марамице.
  •  Ноћ пред екскурзију,  покушај да легнеш на спавање раније ( знам да је то тешко, јер од узбуђења срце почиње чудно да лупа и неће нам сан на очи, али ако не можеш да спаваш, бар лези).

– Препорука за миран сан: Немој много да вечераш,  јер ћеш тешко заспати пуног стомака. Да би брже заспао/заспала  попиј шољу топлог млека са кашичицом меда или поједи једну зрелу банану.

  • На сам дан путовања, када устанеш, натенане доручкуј, провери да ли су ти све ствари у ранцу и на време крени до школе.

Дан са друговима и учитељицом

 Заједнички ћемо се подсетити свега што је важно да овај дан буде незабораван:

  • Пре уласка у аутобус учитељица врши прозивку – до тада си се већ поздравио/поздравила са свима који су дошли да те испрате и слушаш и гледаш само своју учитељицу или учитеља
  • Када се сместиш на своје седиште, скинеш ранац са леђа и јакну и сачекаш да ти неко од одраслих у аутобусу то одложи у простор изнад седишта – много је удобније седети ако немаш свашта око тебе да те спутава.
  • По аутобусу се не шета, не устаје са места, не седи наопако,  док је у покрету – може се десити нешто непредвиђено и ако ниси на свом месту можеш се повредити- Чворуга на челу ником не стоји лепо!
  • Када стигнеш на одредиште или правите паузу – слушај шта говори учитељица,  не излећи из аутобуса, стрпљиво сачекај да ти се каже где идете, шта ћете радити, стани у колону и замоли да одете до тоалета,  јер када се крене у обилазак није лепо да тебе или неког друга,  цела група чека.
  • Увек погледом прати где ти је одељење или учитељица . Ако ти се деси да се одвеже пертла или из неког другог разлога мораш да застанеш, обавести другове или учитељицу; тако се никако неће десити да се изгубиш или да нико не зна где си;
  • Ако ти се, ипак, деси да заостанеш за групом ( ипак се потруди да увек будеш уз своје другаре) – немој плакати, трчати, лутати – седи на прву клупу ту где си се растао од групе и сачекај; за неколико тренутака, неко ће се вратити истим путем по тебе – Без тебе аутобус неће кренути даље, не секирај се!
  • Када седнете да једете, не заборави да, уколико нема чесме за прање руку, обришеш руке средством за суво прање или влажном марамицом – Бактерије једва чекају да те посете, немој им пружити то задовољство!
  • После јела све своје папириће и отпатке баци у оближњу корпу, а ако је нема у близини, стави у свој ранац – Природа зна да си јој био у гостима, не треба јој доказ у облику твог ђубрета!
  • Све што те занима- питај! Питај одмах ту, док сте сви на том месту! Када прође време , а ти не успеш да објасниш шта си желео/желела да питаш – нећеш добити задовољавајући одговор. Замисли да ти треба да одговориш на следеће питање: Шта је оно било, оно тамо иза, плаво, а мало и шарено? Знаш одговор?  – Сумњам!
  • Обавезно се фотографиши, сам или са својим дуговима на свим местима где си био. Фотографиши и све што мислиш да је значајно. Фотографија је најлепша и највернија успомена коју можеш да имаш. За коју годину слатко ћеш се смејати када се будеш сећао/сећала тренутака када је настала одређена слика.
  • Повратак кући је најопуштенији део дана – певај, смеј се и уживај са друговима;  до следеће године нећете имати прилику да се дружите на овај начин.
  • Када аутобус стигне до школе, без трчања и гурања изађи из аутобуса, погледом потражи да ли је неко дошао по тебе, када их угледаш, јави се учитељици и тек онда крени ка својој кући.

Али, ја знам да ТИ, драги мој друже, моја другарице, све ово врло добро знаш и примењујеш. Овде се нашло само зато што ми треба твоја помоћ да и други ово сазнају и примене.

Уживај у путовању!      

Поздрав од Мине и Алексе!

 

Живот у школи – У школској библиотеци

Шта је библиотека? Одговор на ово питање није тешко дати. Са библиотеком се сусретнемо у раном детињству – када нас неко од одраслих одведе да прегледамо сликовнице, а затим када кренемо у школу – учитељица нас упозна са школском библиотеком. Касније, када изађемо из Основне школе, сами одлазимо у градску библиотеку и тамо, у миру и тишини учимо, или бирамо књигу која нам одговара да испунимо слободно време.

Није лоше да се подсетимо : Библиотека је уређена збирка књига. Књиге се уређују по неким правилима: по азбучном реду, по томе из које државе је писац, по томе да ли су у одређеној књизи песме, приче, да ли је то путопис, историјска књига, роман, бајка,..

Библиотеке су имали стари Египћани, Грци, Римљани, Александар Велики,…

Школска библиотека је важан простор у свакој школи. Ту се могу пронаћи све лектире које ти требају , прелистати енциклопедије, у библиотеци можеш да радиш групни рад  – неки пано за час и друго. У библиотеци ради библиотекарка, она је особа којој се обраћаш када не можеш сам/сама да пронађеш неку књигу или ти треба нека друга врста помоћи. 

Да не заборавим – када уђеш у библиотеку увек се јави , пожели добар дан и обавести којим поводом си ту.

Постоје и нека правила ( она нису дата да би нам било лоше, већ да би се очувале књиге и да би свима у овом простору било угодно ):

  • у овом простору се не свира, не пева, не прича гласно, не телефонира ( мобилни искључимо пре уласка у библиотеку), не шушка кесицама чипса или других грицкалица, не лиже сладолед.

Оно што бих те још подсетила је следеће:

 Није лепо претурати по полицама; библиотекар је уложио пуно времена и труда да их тако поређа

 Ако ниси сигуран у избор књиге, библиотекар је ту да ти помогне, учиниће то радо, само му се обрати

 Књигу коју одабереш прочитај; не постајемо чланови библиотеке да би се тиме хвалили већ да би читали књиге

 Књигу коју узмеш немој држати дуго; и други би желели да је прочитају па чекају да је ти вратиш

 Одабрану књигу чувај тако што нећеш подвлачити, правити уши, хватати је рукама које нису чисте; многи пре тебе читали су ту исту књигу, а читаће и многи после тебе – томе служи библиотека, зато књиге треба да трају што дуже и да буду у добром стању да би сви могли да је читају

Али, ја знам да ТИ, драги мој друже, моја другарице, све ово врло добро знаш и примењујеш. Овде се нашло само зато што ми треба твоја помоћ да и други ово сазнају и примене када следећи пут оду у библиотеку.

Уживај у читању!

Воли те Мина

Живот у школи – Са друговима у позоришту

:  Верујем да смо сви, бар једном,  били у позоришту. Није исто као када ти у посету, у школску салу,  дођу глумци, зар не?

20. марта био је Светски дан позоришта за децу и младе,  и Међународна Асоцијација позоришта за децу и младе ASSITEJ поводом овог празника спровела је кампању „Take a child to the theatre today“ – „Поведите дете у позориште данас“. Разлог ове акције је да се омогући свој деци да се заљубе у позориште и постану редовни посетиоци не само као деца, већ и као млади и одрасли.

Надам се да сте сви ви, моји вршњаци који ово читају, бар једном били у позоришту и осетили чаролију која се деси када се светла у сали угасе, а ти седиш, удобно заваљен у плишаној фотељи.

У позориште одлазимо са родитељима, али и са друговима из одељења, организовано са учитељицом. Знам да су сви упознати са правилима понашања у овој установи, да иста поштују о примењују, па ћемо сада да се заједнички подсетимо, а оне који се спремају да ових дана посете позориште, научимо:

  •  Када уђемо у зграду позоришта зими, капут или јакну оставимо у гардероби – Удобније се осећамо када нас ништа не жуља и не заузима простор на столици;
  • Да би ушли у салу, стрпљиво треба сачекати да нас особе које су задужене за то спроведу до нашег места. Места у позоришту су обележена. – На овај начин нећемо тражити свој ред и место и створити непотребну гужву или сести на нечије место;
  • Мобилни телефон мора се искључити када уђеш у салу – Замисли шта би се десило да ти зазвони током представе! (Телефон звони, ти га у мраку тражиш, сви се окрећу, глумци прекидају представу јер су се збунили и ти се страшно, страшно, осрамотиш L );
  •  У позориште не носимо грицкалице, шушкаве кесице, семенке, не лижемо сладолед и не срчемо сокић – Представе за децу трају око сат времена и за то време нам се неће десити ништа ако не једемо и не пијемо, свако шушкање смета онима који су око тебе!
  •  Док траје представа не вичемо, не добацујемо, не причамо и не пљескамо, изузев када то од нас траже глумци током представе;
  •  Када се представа заврши, аплаузом покажи захвалност глумцима што су те забавили или нешто ново научили – Глумци ће ти се поклонити и тако теби узвратити захвалност што си дошао/дошла у позориште да гледаш представу;
  •  Не устајемо са места док се светла у сали не упале – У мраку можеш себе или неког крај себе повредити, пасти, изгубити нешто,…
  •  Када се отворе врата сале за излазак, не излећемо напоље као да су нас унутра тукли – Стрпљиво сачекајмо да прво изађу они који су вратима најближи, неће нико затворити врата пре него сви изађу!

Али, ја знам да ТИ, драги мој друже, моја другарице, све ово врло добро знаш и примењујеш. Овде се нашло само зато што ми треба твоја помоћ да и други ово сазнају и примене када оду у позориште.

Уживај у представи!

Твоја Мина

Живот у школи – Када смо болесни

: Пролеће је стигло, време прелепо, а ми смо болесни. Свакога дана у одељењу недостаје неко. Дешава се да и за време часа учитељица пошаље кући или позове родитеље неког, болесног нам, друга.

Сигурно су ти познати знаци ове болести : прво је нос сув и отечен, гребе нас грло и очи сузе, затим нос почиње да „цури“, кијамо, почиње да боли глава, некад дође и температура, а на крају следи досадан кашаљ. Погодио сам како то иде?

Када одемо код лекара кажу да је то запаљење горњих дисајних путева. Све ти је јасно?!?

У ствари, по свој прилици,  неки вирус ( најситнији изазивач болести, који се не може видети без јаког микроскопа )  нас нападне када смо најосетљивији и тада крене „рат“ између њега и нашег тела. Оно што је важно знати: наше тело има праву војску за одбрану од овог непријатеља и када смо болесни, када имамо температуру, тада знај да се у твом телу воде битке за твој опоравак.

Да би помогли свом организму када га нападну вируси, понекад и спречили  да дође до овог „рата“, постоје и нека правила:

  • Хранимо се правилно! То значи: редовно јести свеже воће и поврће- вируси не воле шаренило боја из природе ( зелани спанаћ и киви, црвени парадајз и паприка, жути лимун, бели лук и да не набрајам даље- знаш већ! )
  • Хранимо се редовно! Не треба прескакати оброке.
  • Довољно спавајмо! Доста одмора и сна градиће твоју отпорност.
  • Избегавајмо контакт са болеснима. Слободно причај телефоном, али немој да се играш са болесним другом – вирус може и тебе да нападне, а и двој друг ће, уместо да чува снагу тела за борбу против вируса, ту снагу трошити на игру па ће болест дуже трајати.

Када болест дође до врата учионице, тада показујемо и шта је другарство:

  • Редовно пери руке пре ужине и после одласка у тоалет, стави руку на уста када кијаш, марамицу коју си користио/користила баци у корпу за отпатке – Када штитимо себе од болести, штитимо и своје другове!
  • Са првим знацима болести које приметимо код себe, идемо са родитељима код свог лекара, не долазимо болесни у школу – Другарски је заштитити другове од болести!
  • Болесног друга/другарицу  зови телефоном, питај како је, развесели га неком причом или шалом – Другарски је показати бригу за друга!
  • Обавести болесног друга или његове родитеље о томе шта се дешава у школи- Другарски је поделити своје знање!

Али, ја знам да ТИ, драги мој друже, моја другарице, све ово врло добро знаш и примењујеш. Овде се нашло само зато што ми треба твоја помоћ да и други ово сазнају и примене.

Буди здрав!

Поздрав од Алексе!


Учење за време часа

Вероватно си чуо или чула како се неки твој друг или другарица, старији брат, сестра, комшија, хвале тиме да скоро ништа не морају да уче код куће – све науче у школи! Не верујеш? Ипак поверуј, јер то је тачно. Много мање времена ћеш провести у учењу код куће уколико си присутан/присутна на часу. Добро си прочитала – бити присутан је важно! Бити присутан на часу не значи само то да седиш на свом месту у клупи. Бити присутан на часу значи:

  • На својој клупи имати све потребне књиге и прибор за тај час,
  • Седети правилно, погледа усмереног ка учитељици/учитељу,
  • Слушај учитељицу
  • Слушај  другове
  • Слушај своје мисли и себе
  • Подвуци,  препиши у свеску, заокружи страницу у уџбенику
  • Када ти нешто није јасно питај, питај обавезно
  • Јављај се да коментаришеш, изнеси слободно своје мишљење
  • Ако ти је познато то о чему се за време часа прича или знаш нешто више, можеш да испричаш неки лични доживљај или догађај,  слободно се јави и испричај – учитељица ће те похвалити, а и теби ће тај тренутак послужити као подсетник на оно наредно што ћеш чути и на час у целини

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


Којим редоследом учити?

Иако ти се може учинити да није важно шта прво учиш, коју свеску ћеш прву узети да урадиш домаћи задатак, можемо ти дати пар савета који ће ти учење учинити бржим и знање трајнијим. Нама је ово користило, па ако желиш, покушај и ти.

 Прво се учи оно што ти је најтеже – Нема ту неке велике мудрости; док смо одморни лакше ћемо памтити оно што нам је теже, чега има више и што нам не иде баш најлакше. Градиво које је лакше, или смо га већ раније читали, можемо учити и мало касније.

 Немој једно за другим да учиш оно што је слично ( песмица из српског језика, музичког, или текст за представу ) – Када се уче сличне ствари може да се помеша, збрка, па не знаш одакле је шта

 Направи паузу! – Пауза нам помаже да оно што смо научили утврдимо, да удахнемо нову енергију спречимо збрку која може да се деси у нашој глави

Алекса: Е, сад, колико год је важна ова пауза, може нам се десити да направимо грешку.

Мина: То ми је добро познато, јер сам једно време правила паузе врло често. То није добро; касније сам схватила, а ево и објашњења: Када кренеш да учиш, ти си као спортиста на тренингу –загреваш се, трчиш пар кругова и уместо да загрејан наставиш да тренираш, ти станеш да одмориш, и, загревање је било за џабе. Зато ти дајем лични савет- пауза тек наком 45 минута рада тј. учења!

Алекса: Потпуно си у праву, али може да се направи још једна грешка. Она се зове –предуга пауза. То може врло лако да се деси, а ево и примера: Учиш и дође време паузе.Уредно одложиш књигу и укључиш компјутер или ТВ, назовеш друга или другарицу, изађеш на терасу или у башту и…И време почне да лети, лети толико брзо да заборавиш да си на паузи у учењу па заборавиш да му се вратиш. Ово може свима да се деси, верујем да се десило и теби. Зато, пре одласка на паузу припреми шта ћеш следеће радити и погледај на сат када треба да се вратиш за радни сто. Покажимо да смо одговорни, о томе смо већ писали прошли пут.

Успешно учење желе ти

 Мина и Алекса

Шта да учим?

Када смо донели одлуку да учимо, имамо свој простор за учење и своје време за то, не би било лоше да знамо и следеће:

• Ново градиво треба учити одмах након што га чули за време часа. Разлог је врло једноставан – заборављамо најбрже на самом почетку па ће нам касније требати много више времена за учење.

Зато би било добро да учимо предмете који су тог дана били у распореду часова у школи, урадимо домаће задатке, прочитамо у књигама или на интернету нешто више о тој теми, препричамо својим речима родитељима ( или неком другом, ако жели да нас слуша),..

• Ако си поподневна смена, не би било лоше да по повратку из школе некоме у породици препричаш занимљивости или бар делове садржаја са сваког часа, покажеш шта ти је записано у свесци, коју страницу си заокружио/ла у уџбенику.

Када после школе урадимо ово, мала је вероватноћа да ћемо ујутро, када устанемо, заборавити да урадимо домаћи или научимо потребну лекцију.

• Увек прво учимо ново градиво, а затим понављамо градиво предмета које смо већ учили а који ће бити наредног дана.

 Било би врло згодно да избегнеш „кампањско“ учење. То је учење на брзака или : „ Јао, данас одговарам, морам за пола сата све да научим!“ и „ Морам брзо да научим песмицу, урадим домаћи из математике и нацртам породицу за час света око нас!“ и „ Мама, препричај ми лектиру ( Морам да нађем препричану лектиру на интернету), заборавих да је прочитам,  а данас причамо са учитељицом!“,…

И овако, на брзака, ћеш успети ( ако се много, много потрудиш) да научиш,  али постоји велика шанса да се збуниш, градиво помешаш и врло брзо све научено заборавиш.

Успешно учење желе ти

М И Н А   и   А Л Е К С А