Зашто да учим

Нико, ни одрасли, не воли да ради нешто уколико не зна зашто то ради.

Нико, па ни одрасли, не воли да ради у атмосфери када их неко тера, када нешто мора и када неко нареди.

А зашто да учимо?

Често се чује то питање у учионици, а и код куће. Једном је неко чак рекао:   „ Што да учим када за то не добијам плату?“

Учимо зато што нам је знање неопходно да би разумели оно што је око нас и оно што је у нама, оно што чини свет који нас окружује, да покушамо да га разумемо, да би сами прочитали, нешто схватили, да би умели да питамо, да би умели да одговоримо, да би знали да се распитамо, али и неког да упутимо, и још много, много, много.

Не можемо знати за шта смо све способни, талентовани, ако не почнемо, ако не покушамо.

А да би нешто стварно и научили морамо то да желимо. Значи, циљ треба да нам буде да научимо.

Зато:

• остави страх иза леђа, грешке су део учења и важан део напретка

• почни одмах, када нешто одлажемо после нам је још теже

• могуће је да ти се само чини да је учити досадно –провери, можда и у досадном има нешто занимљиво

• буди упоран, буди упорна јер је лако одустати ( то раде они који се плаше)

• не постоје тајни рецепти и бајалице за постизање успеха сем упорног рада и вежбања и учења из грешака

• буди одговоран, одговорна према себи тако што ћеш испоштовати одлуку коју донесеш ( УЧИЋУ ЗАТО ШТО ХОЋУ ДА ЗНАМ, А НЕ ЗАТО ШТО МЕ ОДРАСЛИ ТЕРАЈУ ) – тако ћеш показати да поседујеш врлине којима се свако може поносити ( бити одговоран, бити савестан )

• када нешто ново научиш или сазнаш, ти подели знање са другом, другарицом, братом, сестром, комшијом,… – знање се не чува као дух у боци, оно постаје веће што га више делимо

• ако желиш да сазнаш више, распитај се , знање је свуда око тебе – поседује га свако ( неко мало мање, неко мало више ): друг из клупе, мама, тата, остала родбина, учитељица,..а можемо ти помоћи и ми ( нас ћеш увек на овој адреси наћи, слободно се јави )

УСПЕШНО УЧЕЊЕ ЖЕЛЕ ТИ

МИНА и АЛЕКСА

Време за учење

«Ако се извесне радње обављају тачно у одређено време сваког дана, ово ће се лакше учврстити код деце и долазиће као нешто сасвим нормално, без чега се не може» – кажу одрасли.

Ми саветујемо:

• Кажу да је најбоље време за учење у времену од 9 до 11 пре подне и од 17 до 19 после подне – вероватно је тачно, али нисмо сви исти. Покушај да направиш малу проверу себе и откријеш које је твоје најбоље време за учење.

• Труди се да свакога дана у то исто време седнеш за свој сто и почнеш да радиш. Можда немаш сваког дана домаћи задатак, можда немаш конролне задатке и не треба да одговараш – то не треба да буде разлог да у исто време, свакога дана седнеш на исто место.

Савет ако немаш да учиш: прелистај оно што сте до сада учили, или прочитај неколико страница дечјег часописа, лектире, неке књиге коју су ти препоручили, ако волиш да црташ или пишеш нешто лепо нацртај или напиши.

• Када сваког дана будеш био или била у исто време на свом месту стећи ћеш кондицију за учење као што спортиста свакодневним тренинзима стиче кондицију за предстојећа такмичења ( Можда се ни Новаку сваки пут не тренира, па опет свакодневно и то по неколико пута, неколико сати, вредно вежба – зато је и најбољи!)

• Награди себе после успешног учења нечим што волиш да радиш – сви волимо да прославимо успех!

Простор за учење

Стално радно место мобилише на активност, утиче на концентрацију и појачава радни потенцијал. То кажу одрасли.                                                                   

                                  А ми саветујемо:

• Увек учи и ради на истом месту. Временом ће ти то прећи у навику и чим седнеш за сто, почећеш да учиш

• Увек учи тако што ћеш седети на столици. Фотеља или кревет имају другу намену, тело се у њима опусти и почињеш да дремаш уместо да радиш

• Уреди свој простор за учење онако како ти желиш

• Ако немаш своју собу или сто за рад, договори се са укућанима који простор у кући ће бити само твој за рад и учење

• Пре учења, са стола, уклони све оно што би могло да ти, и на тренутак, одвуче пажњу ( кликери, сличице, луткице, разне грицкалице, слаткиши )

• Искључи рачунар уколико учиш за столом где се он налази

• Најбоље је учити уз дневно светло, међутим то не може увек. Вештачко светло требало би да буде што сличније природном па замоли неког од одраслих у кући да се побрине да сијалица у просторији где учиш буде таква

• У просторији не би требало да буде хладније од 18 степени – организам ће енергију трошити да се загреје уместо на учење; али не би требало да буде топлије од 20 степени, јер се тада превише опуштамо и спава нам се.

Како учити

 

 Ево неких правила која можеш наћи у књигама, на интернету или у разговору са учитељицом, педагогом, психологом:

• Учи увек за радним столом , у истој просторији, на истом месту и у исто време.

• Не учи одмах после јела ни пола сата пре спавања.

• Научи одређено градиво истог дана или одмах по доласку из школе.

• Направи план рада за сваки дан.

• Најбоље је учење у времену од 9 до 11 и од 17 до 19.

• Температура у просторији треба да буде од 18 до 20 степени.

• За учење је најбоља дневна светлост.

• Пре учења мисли само на оно шта учиш.

• Потребна је максимална концентрација.

• Застани и размисли о значењу прочитаног или написаног текста.

• Ако је потребно прави белешке или подвлачи текст.

• Читај само у себи. Гласно читање је лоша навика, спорије учиш, а брже се замараш

У наредним текстовима покушаћемо да помогнемо свим својим вршњацима ( ученицима нижих разреда ) да разумеју нека од ових правила, да их што боље и што пре примене и тако стекну радне навике  –  да учење буде успешније, да  знање дуже траје, а да, при том, ништа не буде тешко.

Поздрав од Мине и Алексе

Радне навике

У развијању радних навика код ученика првог и другог разреда, највећу улогу има пример одраслих. Значај примера се повећава ако особу на коју се угледамо и волимо. То су првенствено родитељи, а касније и наша учитељица.

Показивањем како треба отворити свеску, написати слово или број, читати, учитељ или учитељица код својих ученика развија одређене радне операције које они треба да науче. Тако се на часу ствара радна атмосфера, у којој учитељица показује и објашњава, а ученици усвајају одређено знање. Практични примери и показивање које том приликом видимо подстичу и мотивишу да и сами приступимо раду: напишемо слово, прву реч, реченицу, нацртамо дрво, запевамо нову песму, сложимо књиге на свом радном столу, бојице у перници.

Радне навике се не могу формирати без дугог вежбања и сталног понављања. Да би научили писање, читање и рачунање, није довољно само да посматрамо како то ради учитељица, старији брат или сестра, неко од старијих укућана, већ је потребно да свакодневно вежбати и стицати навику да често пишемо, читамо и рачунамо, али и онда када нас нико на то не тера.

Домаћи задатак који добијемо у школи није зато што учитељица није стигла то да уради за време часа, није ни зато што нас не воли па нам скраћује слободно време и време за игру. Домаћи задатак има за циљ да се кроз њега што боље овлада одређеним градивом, да га што детаљније схватимо и научимо, али и да имамо једну радну обавезу.

Што више вежбамо, постајаћемо све више самостални у раду, помоћ старијих ће бити све мање потребна, а и стичемо дуготрајне радне навике.

О томе како учити причаћемо при следећем сусрету.

Шта су радне навике

Радне навике имају посебно велику вредност за живот сваког појединца. А одговор на питање шта су радне навике је једноставан иако ове две речи делују страшно када их изговарају учитељица и родитељи. Но, кренимо редом.

Реч НАВИКА означава начин на који радимо нешто тј. стечену радњу која се током времена понављања и вежбања толико учврстила у нама да почињемо да радњу обављамо саму од себе, скоро аутоматски, без посебног усмеравања пажње.

Прве навике стичемо у најранијем детињству. Ево и примера:

– Када устанемо ујутро из кревета, умијемо се, очешљамо, перемо зубе,…, да не набрајам даље. О томе како ћемо се умити, ставити пасту на четкицу за зубе или провлачити чешаљ кроз косу ни не размишљамо.Зар не? А ипак, требало је да прође неко време док ове радње нисмо у потпуности савладали и то тако да о њима сада мало размишљамо – само их обавимо.

– Носимо патике свакодневно. Пертле на њима треба завезати. Прво учење везивања можда и памтимо, али да ли сада ико од нас размишља о томе како да направи машну приликом везивања?

Када говоримо о навикама, мислимо само на оне које су добре ( постоје и лоше навике, али о њима ћемо други пут ).

Позитивне, или добре, навике које посебно треба развијати су:

– Хигијенске навике ( чување и неговање здравља, животне средине ),

– Навике културног понашања ( поштовање одраслих и својих другова или вршњака, поштовање правила понашања,…)

– Радне навике ( навике за умни и физички рад )

Прве РАДНЕ НАВИКЕ стичемо у породици и то тако што се угледамо на своје родитеље. Радом у кући се стичу радне навике, али и спретност и издржљивост, развија моторика, опажање, а све то ће у каснијем периоду бити од великог значаја за учење. Послови у кући су разноврсни: брисање прашине, спремање играчака, полица, заливање цвећа, помагање у прању и брисању посуђа, усисавања, руковање иглом и концем (пришивање дугмића, правњене закрпи и сл.), руковање једноставним алатом ( шмирглање, куцкање малих ексера, поправљање аутића, лутки и сл.), помоћ у бризи око кућног љубимца,… Радне навике се стичу и свакодневним обавезама нпр.: куповање новина и/или основних намирница ( хлеб и млеко ).

Са поласком у школу, добијамо нове радне обавезе, али и још једног одраслог, овог пута у лику учитеља или учитељице који нам могу служити као пример и бити од велике помоћи у даљем стицању радних навика.

О радним навикама у школи – чућете од Мине!

Радне навике и учење

                                                                                                                                                  

( о томе шта је награда, нећемо ти говорити, временом ћеш и сама/сам схватити ) 

А, ево како да израчунаш број бодова на тесту и видиш какве су твоје радне навике:

  • Oдговоре бележи на папиру са ДА или НЕ
  • За сваки одговор се добија један поен и то:
  • Ако  је одговор ДА на питања број: 2,4,7,9,10,11,12,13,15,17 упиши себи један поен
  • Ако је одговор НЕ на питања број: 1,3,5,6,8,14,16, такође по један поен
  • Сабери поене ( максимално је 17 )

Имаш:

Сада,  када знаш свој резултат, спреман ( спремна ) си за наш следећи сусрет.

До скорог виђења, другарски поздрав!

Добродошлица

Здраво другари из веселих школских клупа!

             

 

 

 

 

 

Ја    сам   Мина                       а   ја сам Алекса

  У договору са учитељицом решили смо да са свима поделимо искуства о школи, да помогнемо да неке проблеме на што једноставнији начин решите, да брже  научите, дуже памтите, да се успешније дружите и што више у школи забавите.

Своје коментаре слободно пишите, поставите питања или пошаљите неку нову идеју. А можете само да читате и са другом све прокоментаришете.

Видимо се ускоро на овој адреси!